Predizborna kampanja u Grčkoj ulazi u završnu fazu, ali su birači, čini se, slabo zainteresovani. Na prošlim izborima 2019. izlaznost je bila ispod 58 odsto, a u nedelju 21. maja mogla bi da bude još manja.
Nakon čitavog niza ozbiljnih kriza – ekonomska, dužnička, izbeglička, pandemijska, energetska – građani Grčke vape za normalnošću i stabilnošću. Ali, nade da će im političari pomoći nisu velike. To potvrđuju njihovi odgovori na pitanje koje im je Institut za istraživanje javnog mnjenja MRB postavio u anketi krajem aprila: „Koja reč najbolje opisuje vaša očekivanja o budućnosti zemlje?“
Reči „rezignacija/frustracija“ odabralo je 42,7 odsto ispitanih, a zatim „bes“ (40,7%). Samo 13 odsto njih odlučilo se za reč „poverenje“. Dve nedelje uoči izbora, ankete pokazuju da građani imaju malo poverenja u konzervativnu vladu premijera Kirjakosa Micotakisa, a još manje u glavnu opozicionu stranku bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa.
Konzervativci vode u anketama
Ispitivanja javnog mnjenja popularan je alat u Grčkoj, a ponekad služi i kao „oružje“ u političkim raspravama. Svake nedelje objavljuje se po nekoliko istraživanja, često i ona koja nezvanično naručuju političke stranke. Političari, ali i novinari svaku promenu u anketama prihvataju veoma ozbiljno, a rezultati anketa često završavaju na naslovnim stranama.
U svim anketama vladajuća konzervativna Nova demokratija (ND) ima manje-više tesnu prednost. U zavisnosti od istraživanja, ND ima između 29 i 32 odsto podrške, a opoziciona Ciprasova Siriza, koalicija radikalne levice, 24 do 27 procenta. Na trećem mestu je socijalistički PASOK s 8,5 do 11 odsto, a slede KKE (komunisti) s 5,5 do 7 odsto i stranka MeRA 25 (DiEM25) bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa sa 3,5 do 4,5 procenata podrške.
Na dnu liste su dve stranke krajnje desnice: „Grčko rešenje“ (Elliniki Lysi), stranka slična desno-populističkoj Alternativi za Nemačku (AfD), kao i jedna partija naslednica neonacističke stranke. Obe imaju podršku oko tri odsto glasača. Deset odsto građana još uvek je neodlučno. Izborni cenzus za ulazak u parlament u Grčkoj je tri odsto.
Male su šanse za formiranje vlade
Osim ako ankete ne greše, što se događalo više puta poslednjih godina, izgledi za formiranje vlade nakon izbora veoma su ograničeni. Verovatno nijedna stranka neće moći sama da vlada i moraće da se formira koalicija.
Premijer Micotakis jasno je stavio do znanja da to ne želi. Zato računa na drugi krug glasanja, koji se sprovodi po drugačijem sistemu. Siriza, s druge strane, želi da pokuša da formira takozvanu „progresivnu koaliciju“. Njihov lider Cipras bi da vlada zajedno sa socijaldemokratama iz PASOK-a, ali te dve stranke morale bi da dobiju 151 od 300 mesta u parlamentu. To je u ovom trenutku malo verovatno.
Specifičnosti grčkog izbornog zakona
U Grčkoj se izborni zakon veoma često menja, ali se, prema ustavu, svaka promena primenjuje tek nakon sledećih izbora. Na izborima 21. maja prvi put neće biti bonusa za najveću stranku, nakon što je vlada Siriza, koja je bila na vlasti do 2019, ukinula to pravilo.
Trenutno vladajuća Nova demokratija ponovo je uvela bonus. To pravilo, međutim, neće stupiti na snagu na predstojećim izborima, nego tek na sledećim. Pobednik će tada dobiti 50 dodatnih mandata. S obzirom na tu promenu izbornog zakona, Micotakis se nada da nakon izbora 21. maja neće moći da se formira vlada, pa da će zato novi izbori biti zakazani za 2. jul, kada on želi da pobedi uz pomoć tih dodatnih mandata.
A ako njegova ND ni tada ne dobije apsolutnu većinu, konzervativci očekuju ponovne izbore u septembru – nadaju se da će strah građana od bezvlašća dovesti do toga da većina glasa za njih.
Vlada obećava stabilnost
Nova demokratija već sada upozorava na „haos“ ako ne ostane na vlasti. Izbornim sloganom „Stabilnost – odvažnost – napred“ lider stranke Mikotakis pokušava da uveri birače da je on prava osoba za privredni uspeh zemlje. Obećava povećanje plata, funkcionalnu državu i bolji zdravstveni sistem.
Tokom svoje vladavine od 2019. do 2023, Micotakis je uspeo da privuče investitore u Grčku, da podstakne digitalizaciju i izbegne žešće sukobe sa susednom Turskom. On je također podelio mnogo novca firmama i porodicama u okviru programa podrške zbog pandemije i visokih cena energije. Istovremeno je, međutim njegova vlada pokazala priličnu neefikasnost tokom pandemije, ali i razornih šumskih požara 2021. i energetske i krize sa inflacijom 2022.
Železnička nesreća i afera prisluškivanja
Još gore je vlada reagovala na stravičnu železničku nesreću početkom marta ove godine kada je u Tempiju poginulo najmanje 57 ljudi, a stotine su povređene. Drugi minus za vladu je apsolutni zastoj u istrazi oko afere prisluškivanja. Vlada je samo uz svesrdnu pomoć izrazito provladinih medija uspela to da ublaži. Samo još Evropski parlament, nekolicina novinara i Nikos Andrulakis, lidera PASOK-a, koji je bio najpoznatija žrtva prisluškivanja, još uvek insistiraju na razjašnjavanju te afere.
Naravno da ni Siriza ne zaboravlja da napadne Micotakisa zbog afere prisluškivanja i njenog zataškavanja. Glavni slogan najveće opozicione koalicije je „Pravda svuda“, čime se ona predstavlja kao „zagovornik malog čoveka“. Aleksis Cipras pokušava da uveri građane da njegova „koalicija progresivnih snaga“ može da vodi Grčku kroz teška vremena energetske, inflatorne i klimatske krize bolje od Micotakisove vlade, koja se, kako kaže, „samo brine o svojim prijateljima i nekolicini bogatih u zemlji“.
Prljave igre umesto argumenata
Još je dakle potpuno nejasno da li će na kraju nakon izbora biti dovoljnog glasova za formiranje vlasti. S druge strane, već sada je jasno da će se polarizacija grčkog društva povećati, između ostalog i zbog veoma niskog nivoa političkih rasprava.
Javnom raspravom već mesecima dominiraju skandali, lažne vesti i iznošenje prljavog veša. Pogotovo na društvenim mrežama nema prostora za iznošenje argumenata. Sve više ljudi veruje da su „svi političari isti“ – a to baš i ne ide u prilog očekivanjima da će na birališta 21. maja izađi veliki broj građana.
Tagovi
