Postojale su tri, dobro, tri i po urbane legende koje smo svi nekako znali. A stvar sa urbanim legendama, posebno ako toliko dugo traju, jeste da počneš da veruješ u njih. Dobro, makar u jednu ili jednu i po.

Prva je bila najbizarnija, i mogle su da je rode samo lude devedesete. Glasila je da je Merilin Menson, šokantni – eh, ono što je bilo šokantno tada danas više nije: možeš misliti, čovek je urinirao po publici i simulirao seks na sceni i govorio svakakve gadosti; ta otključajte telefon i napašće vas promptno hiljadu gorih stvari – frontmen istoimenog benda, jednom prilikom tako izvadio sebi rebro. Što? Eh, što, znate i sami što, nemojte sad da se pretvarate, što bi živ muškarac sebi vadio rebro nego iz onog jednog jedinog razloga.

Druga je bila jednako glupa, i mogle su da je rode samo ratne devedesete. Bio je to valjda početak uvreženog stava da nas niko, pa ni neki kul ljudi, tamo na Zapadu ne voli, i da sa tog trulog Zapada ništa dobro nije došlo – eh, nevinih li vremena, sada uistinu i znamo da nas truju, i to znamo i kako, mala su maca bili neki masnokosi grandžeri – i obio se o glavu tada najvećeg benda na planeti. Elem, neko je pustio buvu, a onda smo mi svi tu buvu progutali pa još vikali „dajte nam još“, da je na albumu Nirvane „In Utero“ pisalo „Zabranjeno za pse, Srbe i Jevreje“.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.