„Ovde je prikazana serija fotografija koje pokrivaju devedesete, zaključno negde sa 5. oktobrom. Zašto je ovo važno? Pa zato što smo u protestima koji traju više meseci i hteli smo da studentima pokažemo da su se stvari već dešavale, da Srbija i Beograd imaju tu dugačku istoriju studentskih protesta i protesta uopšte i da neke stvari mogu i da se nauče iz tog vremena“, rekla je kustoskinja Mia David na otvaranju izložbe fotografija nedavno preminule Goranke Matić. Rečeno je i da su želeli da naprave izbor Gorankinih fotografija koje su i danas aktuelne.
I zaista je tako. Idući duž galerije, od zida do zida sa fotografijama odmotavala se istorija koja nikada nije postala istorija osim po godinama i akterima. Deluje da Srbija šlajfuje u mestu uprkos tome što su junaci fotografija sada već zreli, pa i stariji ljudi, a neki od njih su nas napustili zauvek kao i sama autorka vanserijskih kadrova. Tu su demonstracije 9. marta 1991, pa studentske demonstracije iz 1996/97. Budalast kakav jesam, počeo sam da razmišljam o nekim nepoznatim ljudima sa tih fotografija. Koliko njih se iselilo u inostranstvo? Koliko njih je ušlo u sistem shvatajući da se ovde ništa neće promeniti? Koliko njih i dalje ide u sada aktuelne šetnje?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 685
Tagovi
