Godine kao izvor predsrasuda

    0
    Foto: SOS Dečija sela Srbija

    Mladi se svakodnevno suočavaju sa različitim predrasudama, naročito u sferi zapošljavanja, političkog učešća, zdravlja i pravosuđa, gde se njihovi stavovi zanemaruju, odbacuju ili delimično usvajaju, bivajući okarakterisani kao nedovoljno adekvatni na osnovu godina života predlagača

    Karijerni Centar „Jaki mladi“, koji u okviru SOS Dečija sela Srbija sprovodi program ekonomskog osnaživanja mladih, odnosno usluge namenjene mladim ljudima koji su tokom odrastanja imali iskustvo života u alternativnoj brizi, ili su rasli u nepovoljnim socio-ekonomskim uslovima, i ove godine je obeležio Međunarodni dan mladih. Na svetskom novou tema ovog dana bila je solidarnost među generacijama, sa akcentom na negovanje ravnopravnosti među predstavnicima različitih dobi, pa je u tom duhu i u Srbiji obeležen ovaj dan.

    Aktuelizacija ove teme od strane Ujedinjenih nacija predstavlja poziv da se tema podigne na viši nivo kao važna komponenta održivog razvoja svake zajednice koja drži do epiteta „zdravo društvo“ te da se iznova istakne da je za dostizanje ciljeva održivog razvoja neophodno iskoristiti pun potencijal svih generacija.

    Razumevanje među generacijama podrazumeva susret i međusobno uvažavanje različitost, odnosno tački gledišta, viđenja problema i rešenja. Međusobno poštovanje i saradnja među svim članovima društva, bez obzira na godine života i iskustvo, prestavlja temelj razvoja svake zajednice. U praksi se neretko sreće upravo suprotno, odnosno javlja se diskriminacija na osnovu godina života.

    Globalni izveštaj o starenju[1]. objavljen od strane Ujedinjih nacija u martu 2021. ukazuje da se mladi suočavaju sa predrasudama u različitim sferama života, poput zapošljavanja, političkog učešća, zdravlja i pravosuđa. U ovim sverama njihovi stavovi se neretkom zanemaruju, odbacuju ili delimično usvajaju, bivajući okarakterisani kao nedovoljno adekvatni, a sve na osnovu godina života njihovih predlagača.

    Izveštaj o vršnjačkom istraživanju o napuštanju alternativnog staranja koji je pripremljen od strane  SOS Dečija sela Srbija 2020. godine potvrdio je da je navedeni trend nedovoljnog uključivanja i uvažavanja stavova i potreba mladih aktuelan i kod nas, kada je u pitanju ciljna grupa mladi na alternativnom staranju. Izveštaj je pokazao da mladi nisu imali dovoljnu podršku tokom perioda pripreme za izlazak iz brige, dok su neki čak navodili da nisu imali nikakvu pripremu. Ovakav pristup mladima značajno je umanjio njihove mogućnosti za uspešno obavljanje razvojnih zadataka koje podrazumeva faza osamostaljivanja. Mladi koji su odrastali u sistemu alternativne brige najčešće su imali teška traumatska iskustva, uključujući i to da su u sistemu proveli dugi niz godina, pa čak i promenili nekoliko oblika smeštaja.


    [1] Globalni izveštaj o starenju, strana 83