„Talenat ne zna za pol, ali šansa često zna. Zato sam ovde – ne da govorim, već da se založim. Da iskustvo koje sam stekla globalno vratim u zajednicu – i da pomognem da se što više žena probije do mesta na kojima se donose odluke“ poručuje Stanka Pejanović, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a i generalna direktorka Triglav International Belgrade.
Kroz izbor teme godine, želimo da skrenemo pažnju na strateške prioritete i aktivnosti koje sprovodimo i da podržimo promene koje želimo da vidimo u društvu. Prethodnih godina to su bile zelena agenda, inovacije i digitalizacija koje nastavljaju da budu u našem fokusu.
Ove godine, NALED je svesno i simbolično zaodenut u ljubičasto – boju rodne ravnopravnosti, boju jednakih šansi, dostojanstva i otpornosti. Ljubičasta nije dekor, ona je poruka. Poruka da ravnopravnost više nije sporedna tema, već jedan od ključnih razvojnih zadataka za društvo i privredu na evropskom putu.
Iz ličnog iskustva nekoga ko je karijeru gradio globalno – u Japanu, Americi, Kini i Zapadnoj Evropi – naučila sam da raznolikost nije samo pitanje pravde, već pitanje performansi. Kompanije, institucije i zajednice napreduju kad u njihovu suštinu ugradite drugačije poglede, iskustva i načine razmišljanja. I ako postoji jedna univerzalna istina koju sam ponela sa svih kontinenata na kojima sam radila, to je ova: nema održivog napretka ako se ignoriše polovina potencijala – a to su žene.
U Srbiji imamo znanje, imamo sposobnosti – ali i dalje nemamo ravnotežu. Danas žene čine više od polovine radno sposobnog stanovništva. Ipak, vode tek svako peto preduzeće. Vlasnice su manje od trećine registrovanih biznisa. Samo 17% poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je u rukama žena. I među 174 opštine i grada – svega 20 imaju žene na čelu. Zamislite koliki deo potencijala ostaje nevidljiv. Koliko ideja, inovacija, stabilnosti i drugačijih pristupa ostaje neiskorišćeno.
U NALED-u tu realnost ne ignorišemo. Još od osnivanja podržavamo konkretne promene koje ženama olakšavaju put, kao što su ukidanje nepotrebne administracije za porodiljske naknade, doprinos izmeni Zakona o katastru – u kome je prvi put 2019. godine uveden ravnopravni upis imovine supružnika kao i pomoć pri usvajanju Zakona o socijalnom preduzetništvu 2022. godine – koji je otvorio prostor za podršku ženama iz ranjivih grupa i zajednica.
Uz podršku Britanske ambasade radimo na dvogodišnjem projektu „Snažne i važne“ u okviru koga smo osnovali Savet za male biznise. Fokusirali smo se na tradicionalno, inovaciono i žensko preduzetništvo – ali i na reforme koje će obezbediti jednake uslove za sve.
Kako je jedan od NALED-ovih najvažnijih ciljeva kvalitetnije zakonodavstvo, u kome rodna ravnopravnost ima važno mesto, iz tog razloga su dopune naše Sive knjige ključnim preporukama za ekonomsko osnaživanje žena od velike važnosti. Jedna od preporuka je i izjednačavanja prava preduzetnica sa zaposlenim majkama.
Svaka reforma mora proći test – da li koristi i ženama i muškarcima? Da li obezbeđuje jednake šanse? U tom smislu, Velika Britanija i druge zemlje Severne Evrope nam mogu biti inspiracija. U Švedskoj, Norveškoj i Finskoj, žene učestvuju u tržištu rada sa preko 70%. U ovim zemljama ne postoji očekivanje da žene „same sve izdrže“, već im sistem pruža infrastrukturnu i političku podršku: servise za brigu o deci, poreske olakšice, fleksibilno radno vreme, jednaku zastupljenost u odlučivanju. Ne zbog idealizma – već zato što su shvatili: kada ulažeš u žene, ulažeš u dugoročnu stabilnost.
Kao neko ko je godinama vodio timove širom sveta, mogu vam reći: talenat ne zna za pol, ali šansa često zna. Zato sam ovde – ne da govorim, već da se založim. Da iskustvo koje sam stekla globalno vratim u zajednicu – i da pomognem da se što više žena probije do mesta na kojima se donose odluke.
Ravnopravnost nije samo ekonomski potencijal – ona je i kulturni kapital. Na kraju – nije pitanje da li možemo da postignemo rodnu ravnopravnost. Možemo. Pitanje je: hoćemo li? A ja verujem da hoćemo. I da to radimo – zajedno.
Stanka Pejanović
