Glišić: “U skupštini se osećam kao ‘prase u Teheranu'”

0
Printscreen/YouTube/N1

Samostalni poslanik Vladan Glišić smatra da je, kada se radi o međustranačkom dijalogu, najveća odgovornost na vlasti “koja ima ovoliku podršku birača, i ona bi trebalo da se potrudi da izađe u susret opoziciji”.

Dodaje da veruje da se prave promene dešavaju korak po korak i da je ono što “svima fali prisutnost u medijima na svim nivoima za sve političke organizacije koje su pokazale svoju relevantnost, ograničenje funkcionerske kampanje koja bode oči i eliminisanje pritisaka na birače”.

Ističe da “moramo neprekidno da razgovaramo o izbornim uslovima, jer društvo uvek traži najbolju formu za izbore”, kao i da u ceo proces treba uključiti i nestranačku javnost, jer “ako se to zaboravi, to što će se stranke dogovoriti nije dovoljno za ozbiljnu izbornu reformu”.

„Potreban nam je društveni konsenzus, jer svi živimo u ovom društvu“, kaže Glišić i dodaje da se u skupštini oseća „kao prase u Teheranu“.

„Pokušavam da pošaljem poruku pristojnog političkog dijaloga, jer smatram da nam to fali u društvu. Da citiram Džonija Štulića ‘nemam više ni s kim ni protiv koga’“, navodi on.

Na pitanje da li očekuje da opozicija izađe na izbore, on smatra da je smisao međustranačkog dijaloga da dođe do toga da izađu na izbore.

„Vladajuća stranka bi morala da učini mnogo teških pogrešnih koraka da opozicija opet ne bi izašla na izbore. Mislim da taj luksuz više nemaju i da će biti vrlo oprezni da ne naljute opoziciju i da će učiniti sve da opozicione formacije izađu na izbore, i mislim da je to prednost ovih razgovora jer su upućeni da idu ka tom rešenju“, ocenjuje Glišić.

A da li misli da može doći do protesta zbog eventualno nezadovoljavajućeg rezultata međustranačkog dijaloga, kao što je to najavio lider Stranke slobode i stranke Dragan Đilas, navodi da su masovni protesti u Srbiji mogući zbog drugog razloga.

„Mislim da je, inače, zbog pogrešnog političkog izbornog sistema, i političkog sistema koji datira iz tridesetih godina prošlog veka, došlo do toga da je ugled stranaka devastiran. Mislim da niko od njih više nema potencijal da pozove na velike demonstracije, ali društvene teme mogu“, kaže on i dodaje da se stvorio „ozbiljan animozitet prema političkoj kasti u Srbiji“.

Smatra i da je opozicija koja učestvuje u dijalogu konstruktivna opozicija, a upitan da li je bojkot prethodnih parlamentarnih izbora iz juna prošle godine bio greška, navodi da bojkot „kada je na pola koraka nije dovoljno efikasan, a kada je u celom koraku vrlo je blizu nečemu što se može posle pretvoriti u radikalizaciju sukoba sa vlašću, mislim da nam to ne treba“.

„Treba nam učešće u institucijama, pomeranje tog klatna korak po korak, ako hoćete bojkot – protesti, pa sve druge radikalizacije koje sve stavljaju na jednu kartu, vrše jedan pritisak, ako se setimo 5. oktobra nismo baš mnogo dobili takvim jednim pritiskom“, poručuje Glišić.