GIM hoće da ućutka Nedeljnik

U redakciju Nedeljnika je stigao dopis advokatske kancelarije u kom se u ime firme GIM preti tužbom ako nastavimo da pišemo o aferi trgovine oružjem. Advokati se pozivaju na članove zakona koji definišu poslovnu tajnu, ali prećutkuju one zakonske odredbe koje definišu šta se ne može smatrati tajnim podatkom, što je slučaj sa informacijama koje je Nedeljnik objavljivao

3

Advokatska kancelarija “Ninković & Associates” obratila se Nedeljniku u ime privatnog preduzeća GIM u kojoj preti tužbom protiv našeg lista i traže da prestanemo da izveštavamo o aferi trgovine oružjem.

Advokati GIM-a žale se na tekst Nedeljnika od 21. novembra ove godine pod naslovom “Tri velika sukoba i mnogo pitanja u poslu od milijardu dolara”. Advokati navode da smo u ovom tekstu objavljivali informacije u vezi sa “njihovim vlastodavcem, njegovo poslovanje, njegove ino partnere itd”.

“U spornim tekstovima možemo zaključiti da određena iznošenja informacija, a time i javno objavljivanje istih predstavljaju poslovnu tajnu privrednog društva GIM”, navodi se u dopisu.

Dalje se nabrajaju zakoni Srbije koje se odnose na zaštitu poslovne tajne, ali je primetno da su advokati prećutali mnoge odredbe ovih zakona iz kojih se vidi da Nedeljnik nije prekršio nikakav zakon i da njihov dopis smatramo pretnjom kojom žele da zaustave dalje pisanje o aferi koja potresa Srbiju.

Nedeljnik će zbog ovih optužbi uputiti pitanja nadležnim organima i ministarstvima o tome da li su i kojom odlukom advokatska kancelarija Ninković i firma GIM ovlašćeni i zaduženi za pitanja nacionalne bezbednosti i zaštitu interesa Republike Srbije.

Za početak, advokatska kancelarija Ninković spominje Zakon o zaštiti poslovne tajne.

“Informacije koje se štite kao poslovna tajna u smislu ovog zakona smatraju se naročito: finansijski, poslovni, naučni, tehnički, tehnološki, proizvodni podaci, studije, testovi… Odnosno, bilo koja informacija koja ima komercijalnu vrednost zato što nije opšte poznata niti je dostupna trećim licima koja bi njenim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koja je od strane njenog držaoca zaštićena odgovarajućim merama u skladu sa zakonom, poslovnom politikom ugovornim obavezama ili odgovarajućim standardima u cilju očuvanja njene tajnosti, a čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu držaocu poslovne tajne”, navode advokati.

Advokatska kancelarija Ninković u ovom delu dopisa Nedeljniku ne navodi, ali citira član 4. Zakona o zaštiti poslovne tajne, iako ista kancelarija prećutkuje u kojem slučaju se ovo ne smatra povredom poslovne tajne.

A to se definiše u članu 9. istog zakona:

“Ne smatra se povredom poslovne tajne saopštavanje informacija iz člana 4. ovog zakona ako je ono učinjeno nadležnim organima ili javnosti isključivo radi ukazivanja na postojanje dela kažnjivog zakonom”.

A upravo je to suština cele afere sa trgovinom oružjem u kojoj GIM ima zapaženu ulogu: ukazivanje na postojanje potencijalnog kršenja zakona.

Posebno je zanimljivo dalje obraćanje advokata Nedeljniku. Oni se pozivaju na Zakon o tajnosti podataka i navode da se “kao tajni podatak može odrediti podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja”.

Naslovna strana Nedeljnika od 21. novembra u kom je objavljen tekst “Tri velika sukoba i mnogo pitanja u poslu od milijardu dolara”

Na stranu to što se poslovanje GIM-a izjednačava sa pitanjem interesa Republike Srbije, advokati ove firme ponovo prećutkuju veoma bitnu činjenicu. Naime, isti zakon propisuje šta se ne može smatrati tajnim podatkom i to se navodi u članu 3. Zakona o tajnosti podataka.

“Tajnim podatkom ne smatra se podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti”.

Potpuno identično se dešava i u daljem dopisu advokata GIM-a. Oni se dalje pozivaju na Zakon o privrednim društvima u kojem se definiše pojam poslovne tajne:

“Podatak čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu društvu, kao i podatak koji ima ili može imati ekonomsku vrednost zato što nije opšte poznat, niti je lako dostupan trećim licima koja bi njegovim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od strane društva zaštićen odgovarajućim merama u cilju čuvanja njegove tajnosti”, navode advokati i prećutkuju dalje članove zakona.

U tim prećutanim članovima zakona navodi se šta se ne smatra povredom dužnosti čuvanja poslovne tajne.

“Ako je to saopštavanje: obaveza propisana zakonom; neophodno radi obavljanja poslova ili zaštite interesa društva; učinjeno nadležnim organima ili javnosti isključivo u cilju ukazivanja na postojanje dela kažnjivog zakonom”.

Takođe se advokati pozivaju na Direktivu 2016/943 Evropskog parlamenta, ali ne spominju da se i u tom dokumentu navodi da “zaštita poslovnih tajni ne bi trebala obuhvatati slučajeve u kojima je otkrivanje poslovne tajne u službi javnog interesa ako je otkriven relevantan propust, prestup ili nezakonita aktivnost”.

Posebno zanimljivo je pozivanje advokata Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.

„Jasno je da objavljivanjem navedenih, neovlašćeno pribavljenih podataka (kako se i čime prevozila roba, nazivi prevoznika, registarski brojevi prevoznika, lična imena ino partnera, ugovori i svi drugi podaci koji bi mogli da upute na nečiji identitet/identifikaciju/registraciju), a koji podaci se imaju smatrati tajnim, niste vodili računa o nacionalnoj bezbednosti i šteti koja može da nastane za sva druga fizička i/ili pravna lica čije ste podatke objavili. U konkretnom slučaju potreba zaštite interesa Republike Srbije je svakako bila pretežnija od interesa za objavljivanjem informacija u medijima”, navodi se u dopisu, uz upozorenje da više ne pišemo o GIM-u.

Nedeljnik će zbog ovih optužbi uputiti pitanja nadležnim organima i ministarstvima o tome da li su i kojom odlukom advokatska kancelarija Ninković i firma GIM ovlašćeni i zaduženi za pitanja nacionalne bezbednosti i zaštitu interesa Republike Srbije.

Takođe je zanimljiv i deo iz dopisa u kojem advokati GIM-a navode da “nije postojao nikakav opravdani interes javnosti” da se piše o poslovima ove firme.

Naime, interes javnosti jeste da sazna sve o poslovima oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića koji jeste u poslovnim odnosima sa vlasnikom firme GIM Goranom Todorovićem. Poseban interes javnosti postoji jer iz dokumenata koji su već javno objavljeni proizilazi sumnja da je firma GIM imala povlašćen položaj u poslovima sa državnom firmom “Krušik”.

GIM je firma koja je već dugo u poslovima trgovine oružjem, ali je tek u poslednjih nekoliko godina počela da postiže zapaženije uspehe u ovom poslu. Branko Stefanović i Goran Todorović su zajedno osnovali firmu Junajted BG, ali je Todorović kasnije izašao iz suvlasništva, a takođe su osnovali još jednu kompaniju koja se bavi prodajom i izdavanjem sopstvenih nekretnina u kojoj su imali suvlasništvo u odnosu 50:50.

Upravo je Branko Stefanović kao član delegacije firme GIM bio u poseti valjevskom “Krušiku” kada se dogovaralo o poslu isporuke oružja Saudijskoj Arabiji i taj podatak je do javnosti došao zahvaljujući uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću.

Dodatno, postoje podaci po kojima se oružje firme GIM skladišti u magacinu MUP-a na Avali.

Oružje koje je izvezla ova firma snimljeno je u rukama Islamske države u ratom zahvaćenom Jemenu, uprkos sankcijama UN o zabrani izvoza oružja ovoj zemlji.

Bez obzira na pretnju tužbom, Nedeljnik će nastaviti da se bavi ovom temom.

3 KOMENTARA

  1. Svaka čast na upornosti i na hrabrosti. Vi ste jedino svetlo u ovom medijskom mraku. Potpuno je jasno šta se dešava iza scene, ali dokle više?

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime