Genocid nad Jermenima, istorija i politika: Za jedne ožiljak koji se prenosi generacijama, za druge “fikcija” o kojoj uče još u osnovnoj školi

Posle decenija izbegavanja ove osetljive teme, vlada Sjedinjenih Država i amerčki predsednik Džozef Bajden sada i zvanično o ubistvu milion i po Jermena od strane Osmanskog carstva pre jednog veka govore kao genocidu...

0
- / Everett / Profimedia

Rizikujući da razbesni Tursku i Turke i predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden zvanično je u subotu objavio da SAD smatraju genocidom – najmonstruoznijim zločinom – ubistvo milion i po Jermena od strane Turaka, odnosno Osmanskog carstva, pre više od jednog veka.

Bajden je tako postao prvi američki predsednik koji je dao takvu najavu, prekidajući praksu njegovih prethodnika koji nisu želeli da antagonizuju Tursku – saveznika u NATO paktu i strateški ključnu državu između Evrope i Bliskog istoka.

Konkretno saopštenje ima ogromnu simboličku težinu, poistovećujući nasilje nad Jermenima sa zverstvima na nivou zločina počinjenih u nacističkoj Evropi, Kambodži i Ruandi.

S druge strane, korišćenje termina “genocid” predstavlja moralni šamar za turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, najglasnijeg zagovornika teze da nema ni govora o genocidu nad Jermenima. Erdogan je godinama optuživao druge lidere, uključujući i papu Franju, kada su na taj način opisali ubistva počinjena nad Jermenima, piše Njujork tajms.

Šta je, zapravo, genocid nad Jermenima?

Nasilje nad Jermenima počelo je tokom raspada Osmanskog carstva, prethodnika moderne Turske, koja je obuhvatala i područje današnje Jermenije, zemlje bez izlaza na more koju danas okružuju Turska, Gruzija, Azerbejdžan i Iran.

Počev od 1915. godine, Osmanlije su, svrstavajući se u Prvom svetskom ratu na stranu, pre svega, Nemačke, nastojali da spreče Jermene u njihovoj nameri da ostvare savezništvo sa Rusijom. Zbog toga su naredili masovne deportacije. Oko milion i po etničkih Jermena preminulo je od gladi, ili su ubijeni od strane vojske i policije Turske. Posledica je egzodus Jermena na jug, u današnju Siriju i druge države Bliskog istoka.

Jermenske izbeglice u zbegu od Turka Osmanlija u Anadoliji 1915. godine
Pictures From History / AKG / Profimedia

Oko pola miliona Jermena je preživelo turske zločine, a mnogi su se tokom narednih godina iselili u Rusiju, SAD i druge države širom sveta, obrazujući tako jednu od najudaljenijih svetskih dijaspora u odnosu na matičnu državu.

Mnogi istoričari danas stradanja Jermena smatraju prvim genocidom 20. veka. Takođe, za većinu Jermena to je bolna uspomena i ožiljak koji se prenosi generacijama, i dalje izazivajući snažne emocije. One su samo dodatno uzavrele insistiranjem Turske da je “genocid fikcija”.

Kakvo je poreklo i značenje izraza genocid?

Genocid se generalno definiše kao “namerno ubijanje ljudi koji pripadaju određenoj rasnoj, političkoj ili kulturnoj grupi, sa namerom da se ta grupa uništi”.

Izraz nije postojao sve do 1944. godine, kada je Rafael Lemkin, poljski advokat jevrejskog porekla, iskombinovao grčku reč za rasu ili pleme „geno“, sa latinskim izrazom za ubistvo “cide”. Lemkin je svojevremno ispričao da su ubistva Jermena i holokaust koji su počinili nacisti oblikovali njegovo razmišljanje o konkretnom terminu.

Iako genocid još nije bio zakonski koncipiran tokom “Nirnberškog procesa”, kada je nacistima suđeno za zločinjene počinjene tokom Drugog svetskog rata, postupci su itekako pomogli da se postave temelji za sudove koji će kasnije procesuirati genocid.

Tako je izraz ugrađen u ugovor Ujedinjenih nacija (UN), tokom Konvencije o genocidu 1948. godine. Tada je genocid definisan kao zločin, prema međunarodnom pravu.

Kako prenosi Njujork tajms, iako su partizani u velikom broju sukoba često koristili taj izraz za diskreditaciju i stigmatizaciju protivnika, suđenja za genocid bila su retkost. Stvoreni su posebni sudovi za procesuiranje takvih zločina – uključujući genocid u Kambodži između 1975. i 1979. godine, zatim genocid počinjen u Ruandi 1994. godine, kao i zločine u bivšoj Jugoslaviji, koji se karakterišu kao genocid”.

Međunarodni krivični sud u Hagu, koji je osnovan 2002. godine delom i za procesuiranje takvih zločina, do sada ima samo jedan još uvek nerešeni slučaj genocida – u slučaju Omara Hasana Ahmeda Al Bašira, bivšeg predsednika Sudana, koji je optužen za dva zločina, uključujući i genocid u regiji Darfuru počinjen između 2003. i 2008. godine. Sud ne može da procesuira zločine počinjene pre njegovog nastanka.

Takođe, Međunarodni sud pravde, najviši sud UN-a, presudio je u januaru 2020. godine da Mjanmar mora preduzeti konkretne mere kako bi zaštitio Rohindža muslimane, koji su ubijanii i proterivani iz svojih domova, što su tužioci u zemlji okarakterisali kao “kampanju čišćenja” i “genocid”. Presuda, koja nema izvršnu moć, rezultat je tužbe podnesene u ime muslimanskih zemalja koje su tražile da sud osudi Mjanmar zbog kršenja sporazuma o genocidu.

Zašto Turska poriče da je ubijanje Jermena bio genocid?

Turska vlada je priznala da su u tom periodu počinjeni “teški i zverski zločini”, ali pritom u više navrata tvrdila da je ” ubijen i veliki broj Turaka” i da su brojevi stradalih Jermena “preuveličani”. Turski lideri su ujedno u više navrata osudili genocid kao “laž koja za cilj ima stvaranje atmosfere u kojoj bi se zaustavio njihov plan o stvaranju i razvoju moderne Turske”.

Takođe, poricanje genocida nad Jermenima je duboko usađeno u tursko društvo. Piscima koji su se usudili da koriste taj termin, suđeno je prema članu 301. krivičnog zakonika Turske, koji zabranjuje „podrivanje turske nacije” i “vređanje turske države”.

Poricanje genocida se uči u ranoj mladosti, a u školskim udžbenicima genocid je okarakterisan kao obmana i laž. Jeremeni tog doba se opisuju kao “izdajnici”, dok se akcije Turaka Osmanlija opisuju kao “neophodne mere” protiv jermenskog “separatizma”.

Jermenske izbeglice beže od turskog progona tokom zime 1915. godine
Pictures From History / AKG / Profimedia

Zašto su se američki predsednici ranije suzdržavali da ubistva Jermena ne nazovu genocidom?

Pre svega, neku su bili blizu toga da zločine nad Jermenima okarakterišu kao genocid. Recimo, 40. američki predsednik Ronald Regan se u izjavi od 22. aprila 1981. godine, kada je govorio o oslobađanju zarobljenika u nacisitičkim logorima smrti, uzgrd osvrnuo na “gencid nad Jermenima”.

Međutim, američki predsednici su generalno izbegavali da opisuju ubistva na ovaj način kako bi izbegli i bilo kakvu reakciju Turske koja bi potencijalno ugrozila plodonosnu saradnju. Turksa je bitan i blizak saveznik SAD u diplomatiji, ali i kada god bi došlo do regionalnih sukoba.

Šta se promenilo?

Kao predsednički kandidat, Bajden je svoje namere nagovestio već pre godinu dana, u govoru od 24. aprila, tokom dana sećanja na genocid u Jermeniji.

Koristio je izraz „genocid nad Jermenima” i u govoru zaključio da “nikada ne smemo da zaboravimo ili prećutimo ovu stravičnu i sistematsku kampanju istrebljenja”. Takođe, tokom poslednjih nekoliko godina, rastao je bes prema turskom predsedniku, kod demokrata, ali i republikanaca. Oba doma Kongresa – Predstavnički dom i Senat – 2019. godine su doneli rezolucije kojima su ubistva Jermena definisala kao genocid.

Ujedno, još dok je bio potpredsednik u Obaminoj administraciji, Bajdenu nikada nije bilo drago zbog “dobrih” odnosa administracije s Erdoganom, autokratskim liderom koji ga je “hladno” dočekao u avgustu 2016. Oni su se tada sastali mesec dana nakon neuspelog puča u Turskoj za koji je predsednik Turske optužio turskog propovednika Fetulaha Gulana, koji živi u emigraciji, u SAD-u.

Možda još važnije, Erdoganova bliskost sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ne baš najbolji odnosi Turske sa drugim saveznicima u NATO-u i kupovina ruskog raketnog sistema, iritirali su i Bajdena, ali i predstavnike oba doma Kongresa. Ne bi trebalo izostaviti ni sve veće ekonomske probleme Turske, koji dodatno otežavaju poziciju Erdogana da se na neki način osveti bilo kojoj američkoj deklaraciji koja ga vređa.

Bajden i Erdogan nisu vodili suštinske rasprave tokom prva tri meseca Bajdenovog mandata, što je i pokazatelj da Bela kuća pridaje manje važnosti saradnji s Turskom, kao partnerom.

Ipak, Erdogan je vredno lobirao da spreči Bajdenovu najavu da zločine nad Jermenima nazove genocidom. Međutim, kada su dvojica lidera razgovarala u petak, saglasili su se samo da bi trebalo “efikasno upravljati nesuglasicama“, navodi se u zaključku razgovora, prema podacima iz Bele kuće.

Sa druge strane, reagovao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu. On je za turske medije izjavio da je “odluka SAD-a prava, ukoliko je njihova želja bila da dođe do pogoršanja odnosa s Turskom”.

Koliko zemalja priznaje genocid nad Jermenima?

Prema podacima Nacionalnog instituta Jermenije, organizacije sa sedištem u Vašingtonu, genocid do sada pirznaje najmanje trideset zemalja.

Odgovor je dosta složeniji kada je reč o UN-u, koje su igrale centralnu ulogu u ugovoru koji je genocid definisao kao zločin, ali nisu zauzele stav o onome što se dogodilo 1915, trideset godina pre nego što je ovo globalno telo stvoreno. Na sajtu Kancelarije za sprečavanje genocida, u opisu porekla izraza genocid, ne spominje se Jermenija. Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je takođe zaobišao to pitanje.

Portparol genseka UN-a Stefan Dižarika, upitan o Gutereševom stavu o genocidu nad Jermenima, rekao je da “nemaju komentar”.

“Opšte je pravilo da ne govorimo o događajima koji su se dogodili pre osnivanja UN-a”, rekao je Dižarik i dodao da bi “genocid, barem što se tiče UN-a, trebalo da utvrdi odgovarajuće sudsko telo”.

Jermenska siročad – žrtve genocida nad Jemrenima – u gradu Merzifon, u Anadoliji 1918. godine
Pictures From History / AKG / Profimedia