Koja je prva video-igra koju ste igrali?

Gejming industrija deluje kao nešto tamo daleko i tabu, ali ako se stvari uproste, nastala je iz potrebe ljudi za igrom, samo su se načini i potrebe kroz istoriju menjali. Tragovi prve igre sežu još u Persiju i u period od 7.000 godina pre nove ere. Najstarija dokumentovana igra je iz Asirije i nastala je oko 5000. p.n.e., a figuru čovečuljka je trebalo sprovesti kroz putanje koji liče na lavirint.

I igrali smo ih svi. Oflajn ili onlajn. Fizički ili virtuelno.

Sa pojavom interneta i servera video-igre su doživele prvu od nekoliko svojih modifikacija i revolucija, a danas čitav svet oko gejming industrije integriše skoro dvesta milijardi dolara na globalnom nivou, dok se u jednoj Nemačkoj, za koju postoje precizna istraživanja, više od 59 odsto nacije na neki način može smatrati gejmerima. Grube procene za Srbiju su ne manje od 40 odsto stanovništva.

Samo u 2021. ključni globalni igrači su zašli u ovaj svet na ključnim pozicijama. Koka-Kola i Ikea su postale partneri GTA5, Samsung je postao sponzor britanskog e-sport tima, Adidas je lansirao Xbox model tenisa, Masterkard i Mercedes su postali partneri kultne igrice League of Legends (LOL). U igru ulaze i modne marke…

Uporedo sa svetom, raste broj onih koji učestvuju i svedoče rastu popularnosti ove industrije u regionu i Srbiji. Nebojša Rosić je veliko iskustvo iz sveta medija poslednjih godina preneo na razvoj regionalne gejming industrije, između ostalog, sa pozicije partnera u kompaniji Grand Gaming Open. Zajedno sa Boškom Đorđevićem, pozorišnim rediteljem i bivšim direktorom Pozorišta „Boško Buha“, radi na promociji ove industrije u Srbiji. Upravo je Đorđević jedan od pionira srpske gejming scene, a danas je jedan od rukovodilaca Games.con-a, najvećeg regionalnog gejming događaja, takozvanog sajma gejminga na ovom prostoru.

Kao akteri koji su detaljno upućeni u najnovija dešavanja iz gejming industrije u svetu i Srbije, u intervjuu za Nedeljnik, govorili su o fenomenu gejminga i video-igrica, o tome kako je pandemija koronavirusa uticala na industriju, kolika je njena moć i koji su njeni najveći izazovi – trenutno i u budućnosti.

Ono što je zasigurno, igrice i dalje igraju svi. I mladi, ali i stariji i stari. I žene i muškarci. I bogati, bogatiji i siromašni. Bilo gde u svetu.

Koje su prve igrice koje ste igrali u životu, kada i kakva vas osećanja vezuju za to iskustvo?

Nebojša: Mislim da je to bilo tokom osamdesetih i igrica Jetpack. Dobio sam je iz inostranstva ubrzo po pojavljivanju.

Boško: Početkom osamdesetih su se pojavile pong konzole koje si morao da prikačiš na televizor. Preteča tenisa – dve linijice i loptica koju odbijaš. To su prvi dodiri sa personalizovanim igricama, ali sam još kao klinac buljio sa strane kada stariji igraju kabinet igrice poput Packmana u kafićima. Gledam kako prelaze nivoe, pa sam pokušavao i sam. Otimali smo lovu od roditelja, posećivali fliperane. Bila je čuvena Rupa na Kališu gde su imali flipere. Tako da sam od te Rupe pa do ovih personalizovanih igrica, pojave kompjutera ZX81 i Spectruma navučen. Usledile su beskonačne rasprave sa roditeljima, najpre da li kompjuter kvari televizor, pa i da li televizor kvari oči.

Sećam se šoka. Pre svega, imali smo katodne televizore i ličilo je na magiju. U redu, nisu više mali ljudi u televizoru – obrazovan si – ali je potrebna neka zgrada televizije, kamere i inženjeri da sve to povežu, a onda se odjednom sa nekim malim uređajem pojaviš na televizoru. Nešto pritisnem i to nešto prouzrokuje promenu na ekranu. Bilo je na nivou senzacije. Pa je bilo drugih poteškoća – stignu ti konzole sa antenskim ulazom, a mi smo imali stare crnobele televizore sa odvojenim viljuškama. Prvi pionirski koraci u elektronici u našem koraku su bili vezani za to kako premostiti sa starog antenskog uređaja na novi. Čarolija…

Iz te čarolije se stvarao put koji je vodio ka Games.con-u? Kako je izgledala ta ruta od Doma omladine do Beogradskog sajma?

Boško: Zapravo, to je druga stvar. Od klupskog gejminga u kabinetima, pa preko solo gejminga i Spectruma, došli smo do platforme Planetarion – prvog MMORPG (massively multiplayer online role play game) – gde smo sa pojavom interneta došli u situaciju da možemo svi da igramo i da igramo jednu istu igru. Na Planetarionu je bilo oko 100.000 ljudi širom sveta, a mi smo imali našu alijansu koja je brojala između sto i dvesta ljudi i zvala se 4S (četiri S), a mi smo se kao borili za našu stvar. Dakle, reč je o skroz drugoj vrsti gejminga koja je kolektivna i zasnovana je na komunikaciji, planiranju, strategiji, a ovo što je prethodilo je bila vrsta zabave, mozgalica i, pomalo, gubljenje vremena.

Igrajući na Planetarionu videli smo mogućnost ozbiljnijeg organizovanja. Tada smo zapravo shvatili koliko je ozbiljnih i poslovnih ljudi zagriženo za gejmingom. Snalazili smo se, povezivali preko dial-up-a, menjali IP adrese. Moj niknejm je bio Mali mrav, a onda me drugar zove i kaže: „Hej, Mrave, moraš hitno da mi pomeriš flotu, ja ne mogu, na sednici sam.“ Pitam ga na kakvoj je sednici, a on mi kaže da je odbornik u Skupštini grada. Drugi put me zove lik i kaže da ima ročište i kaže da ne može sad da igra. Pitam ga da li je advokat, a on mi odgovara da je sudija.

Ispostavilo se da se na Planetarionu sakupljao ozbiljan poslovni kor. Fury alijansu koja je dominirala predstavljali su američki bankari. Povremeno smo počeli da se skupljamo na pivu i videli da je to vrlo interesantna ekipa ljudi. Nebojša Lozo je novi direktor Comtradea, a bio nam je komander alijanse. Njegov brat Srđan je u bordu direktora Cooler Mastera. Direktor kancelarije ASUS-a u Beogradu je imao niknejm Sima kosmos. Tu su bili političari, dizajneri, programeri. Nalazili smo se u Net plus igraonici i kroz priču se rađala ideja – hajde da radimo nešto u gejmingu. Platili smo prvu licencu za World Cyber Games (WCG) i kroz druženje i rad se profilisala ekipa koja hoće da se bavi organizovanjem gejming festivala. Iz toga je nastao najpre Gaming festival i na kraju Games.con.

Ceo intervju pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 18. avgusta ili na Nstore.rs

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-553-od-18-avgusta/
Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.