I ma ona izreka, uglavnom su je eksploatisali stendap komičari u vicevima, koja se kao i mnoge druge pogrešno pripisuje Marku Tvenu, da pelene i političare treba redovno menjati uz dodatak – uglavnom iz istog razloga. Političari u Srbiji nisu kao pelene. Oni se izuzetno retko menjaju, ulogu pelena ovde uglavnom imaju politike.
Toliko je borba stranaka i njihovih lidera za pronalaženje svog mesta na političkoj sceni, u kojoj su „ideologije“, „principi“ i „pravci delovanja“ služili kao pesme folk zvezdica, za jednu sezonu (čitaj: za jedne izbore), toliko da je stvaranjem jedne dominantne takozvane „catch all“ partije i svih drugih koje se određuju u odnosu prema njoj – svaka politika postala besmislena.
S jedne strane, dakle, na srpskoj političkoj sceni postoje ideološki obezličena Srpska napredna stranka i njeni sateliti, od kojih neki iako nominalno ideološki izrazito profilisani, poput Pokreta socijalista, pa u velikoj meri i SPS-a, svoju politiku svode na „imamo poverenja u Vučića“, a sa druge strane rascepkane opozicione grupacije koje u pojedinačnim situacijama traže na čemu će graditi svoju poziciju kako bi nanele neki udarac vlastima, bilo da je tema Kosovo ili zaštita životne sredine…
OPŠIRNU ANALIZU ČITAJTE U LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 22. JULA. SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU KNJIGU O DOBRICI ĆOSIĆU I MOND DIPLOMATIK NA POKLON
Tagovi
