Iako su se na trodnevnom samitu u Hirošimi, lideri Grupe sedam (G7) prvenstveno bavili temama koje se tiču nastavka pomoći Ukrajini, daljim sankcijama Rusiji i smanjenjem uticaja Kine, prvi put je razgovarano i o regulatornom pristupu veštačkoj inteligenciji (AI).
Dogovori i planovi lidera sedam najnaprednijih svetskih ekonomija ukazuju na hitnost rešavanja uticaja i ublažavanja rizika oko razvoja AI, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.
Lideri G7 pozvali su na razvoj i usvajanje tehničkih standarda kako bi veštačka inteligencija ostala „pouzdana“ uz naglasak da pravila za digitalne tehnologije poput AI treba da buju „u skladu sa zajedničkim demokratskim vrednostima“, ističe Rojters.
Poziv je usledio nakon što se Evropska unija ovog meseca približila donošenju zakona za regulisanje AI tehnologije, potencijalno prvom sveobuhvatnom zakonu o AI na svetu koji bi mogao da bude presedan među naprednim ekonomijama.
Iako među zemljama postoje određene razlike oko regulacije veštačke inteligencije, čelnici G7 složili su se 19. maja da do kraja godine formiraju ministarski forum „Proces AI Hirošima“ kako bi se raspravljalo o tim pitanjima.
Samit je usledio nakon prošlomesečnog sastanka ministara iz zemalja G7, na kojem su članice grupe – SAD, Japan, Njemačka, Britanija, Francuska, Italija, Kanada i EU – navele da bi trebalo da usvoje pravila AI zasnovana na riziku.
Lideri G7 poručuju da bi odgovorno korišćenje AI trebalo da bude usklađeno s vrednostima koje uključuju pravičnost, poštovanje privatnosti i „zaštitu od uznemiravanja, mržnje i zlostavljanja na internetu“, navodi Agencija Frans pres.
Alati za generisanje teksta kao što su ChatGPT, kreatori slika i muzika komponovana pomoću veštačke inteligencije izazvali su oduševljenje, uzbunu i pravne bitke jer ih kreatori optužuju da grabe materijal bez dozvole, ukazuje AFP i dodaje da su vlade širom sveta pod pritiskom da što pre ublaže rizike.
Novi jezički model veštačke inteligencije iz OpenAI-a naterao je zemlje širom sveta da se prvi put fokusiraju na opasnosti dezinformacija, haosa i fizičkog uništavanja kritične infrastrukture, ističe Njujork tajms.
Stoga su, pored rasprava o Ukrajini i Kini na samitu u Hirošimi, lideri sedam najvećih demokratskih ekonomija sveta održali prve razgovore o zajedničkom pristupu regulisanju upotrebe programa veštačke inteligencije poput GPT-4.
Prethodni pokušaji da se grupa navede da se pozabavi daleko jednostavnijim pitanjima iz tehnologije, poput sajber bezbednosti, obično su se završavali floskulama o „javno-privatnim partnerstvima“, a nikada nije bilo ozbiljne rasprave o pravilima koja bi usmeravala upotrebu ofanzivnog sajber oružja, dodao je list.
Ipak, naglasio je Njujork tajms, američki zvaničnici smatraju da u slučaju chatbotova čak i nejasna diskusija može pomoći u uspostavljanju nekih zajedničkih principa: da će korporacije koje donose proizvode biti prvenstveno odgovorne oko pitanja bezbednosgi i da moraju postojati pravila transparentnosti koji jasno pokazuju na kojoj vrsti podataka je svaki sistem obučen.
To će, tvrde zvaničnici, omogućiti razgovore o detaljima o tome kako bi ti prvi propisi izgledali.
Kako su zemlje G7 svesne potencijalnih koristi i rizika od generativne AI, u centru diskusija samita lidera u Hirošimi bila je zabrinutost oko tempa napretka veštačke inteligencije koji nadmašuje razvoj standarda, zbog čega je na samitu naglašena važnost definisanja „zaštitnih ograda“ za razvoj AI, ukazuje Forbs.
Lideri su se složili da će se uhvatiti u koštac s ovim izazovom i zauzeti pristup „zasnovan na riziku“ za navigaciju kroz ovu nepoznatu teritoriju. Oni su radi fokusiranja napora identifikovali ključne oblasti: priznavanje važnosti AI, balansiranje njenih rizika i koristi, edukacija o AI i pozivanje na „zaštitne ograde“ kada je AI u pitanju.
Kako bi se osigurala odgovorna i sigurna upotreba generativne AI, stručnjaci smatraju da je ključno imati sveobuhvatan regulatorni okvir koji pokriva privatnost, sigurnost i etiku, koji će pružiti jasne smernice i za programere i za korisnike AI tehnologije.
Veštačka inteligencija više nije plod naučne fantastike, već sastavni deo stvarnosti, spreman da transformiše svet na nezamislive načine, ukazuje Forbs i ocenjuje da izazov nije u odupiranju evoluciji AI, već u obezbeđivanju da se putanja razvoja uskladi sa zajedničkim vrednostima, društvenim normama i kolektivnim blagostanjem, da postane oruđe za dobro, katalizator napretka i motor za pravedniju i održiviju budućnost.
Tagovi
