Evropska tvrđava: Veštačka inteligencija i tehnološki zidovi vredni više stotina miliona evra

0
EPA-EFE/STR

Od dronova koji zadovoljavaju vojne kriterijume do senzorskih sistema i eksperimentalne tehnologije – Evropska unija i njene članice potrošile su stotine miliona evra u protekloj deceniji kako bi locirale i zadržale izbeglice na svojim granicama, prenosi Gardijan.

Najsvežiji primer primene ove tehnologije predstavlja odluka poljskih vlasti o podizanju zida na granici sa Belorusijom koji će biti opremljen naprednim kamerama i detektorima pokreta, a čija vrednost iznosi 350 miliona evra.

Evropska unija predstavlja centar koji podstiče korišćenje ovakve tehnologije, nevezano za to da li je kupovina uređaja potpomognuta Unijom ili kompanijom Fronteks. Još 2018. godine su u Uniji predvideli da će promet Evropskog bezbednosnog tržišta dostići 128 milijardi evra do 2020. Profitirale su kompanije za proizvodnju oružja koje su podržale EU što je dovelo do zabrinutosti evropskih parlamentaraca.

“Uprkos svemu, ništa od ovoga ne sprečava ljude da prelaze granice. Dronovi i helikopteri ne sprečavaju ljude da prelaze granice, već samo čine da koriste nešto riskantnije načine prelaska”, ističe Džon Sapoč, nekadašnji član Mreže za posmatranje nasilja na granicama. “Ovo je istorija koja se ponavlja već dugo. Što se više povećava bezbednost na jednom delu granice, kretanje se nastavlja na drugom”, rekao je Sapoč.

Petra Molnar, koja je na čelu tehnološkog posmatranja migracija, kaže da oslanjanje Unije na privatne kompanije koje proizvode tehnologiju za praćenje nije prikladno.

“Oni (EU) se oslanjaju na privatni sektor koji im proizvodi ove igračke, ali tu ne postoji mnogo regulacije. Nestručni ljudi imaju pristup ovakvoj opremi, što može biti veoma opasno”.

Nadzor iz vazduha

Izbeglice i drugi migranti koji pokušavaju da uđu unutar granica Evropske unije preko kopna ili mora nadgledani su iz vazduha. Granične patrole koriste helikoptere i dronove na Balkanu, dok Grčka poseduje letelice na svojoj granici sa Turskom. Najskuplje sredstvo jeste dron velike izdržljivosti pod nazivom Heron koji nadgleda Mediteran.

Fronteks je utrošio sto miliona evra na izradu dronova Heron i Hermos koje su proivele dve izraelske kompanije, a koji su korišćeni od strane izraelske vojske u pojasu Gaze. Njihov ukupan domet proteže se na preko 30 sati letenja uz dostizanje i do 10.000 metara nadmorske visine.

Misije uglavnom započinju na Malti sa fokusom na zonu oko Libije kojom patrolira obalska straža zadužena za zaustavljanje brodova koji žele da pređu Mediterian.

Nemački član Evropskog parlamenta Ozlem Demirel protivi se Unijinom korišćenju dronova i vezama sa kompanijama za proizvodnju oružja.

“Industrija naoružanja nam govori kako imamo bezbednosnih problema i kako su nam potrebni njihovi proizvodi. Evropska unija uvek govori o ljudskim pravima i zalaže se za borbu protiv nasilja. Međutim, svedoci smo sve većeg broja smrtnih slučajeva, pa moramo da se zapitamo da li EU narušava svoje vrednosti”, rekao je Demirel.

Senzori i kamere

Uporedo sa uređajima u vazduhu, postoji značajan broj senzora i kamera koji se na graničnim prelazima širom Evropske unije koriste kako bi se detektovalo kretanje onih koji pokušavaju da pređu granice. Oprema uključuje radare i termalne kamere, kao i detektore otkucaja srca, te CO2 monitore koji mogu locirati one koji se kriju unutar vozila.

Grčka prednjači u korišćenju ove opreme. Senzori i termalne kamere nalaze se na granici sa Turskom, a inovaciju predstavlja i zvučni top koji proizvodi buku od 162 decibela kako bi rasterao one koji se skupljaju na granici.

Centri za nadzor

Grčka je u septembru otvorila kamp za izbeglice na ostrvu Samos koji je naliči zatvoru. Ustanova vredna 38 miliona evra u kojoj se nalazi tri hiljade ljudi sa zahtevom za azil opremljena je kvalitetnom ogradom i naprednim sistemom detektovanja pokreta. Obezbeđenje pokriva privatna kompanija sa 50 uniformisanih službenika koji nadgledaju kamp. Ovo je prva od pet sličnih ustanova koje Grčka planira da otvori. Još dve su osnovane u novembru.

Uporedo, grčke vlasti su uspostavile novi sistem nadziranja na Samosu, koji ima mogućnost nadgledanja video nadzora iz 35 izbegličkih kampova na jednom mestu. Ovaj “pametni softver” pomaže u alarmiranju drugih kampova u slučaju opasnosti.

Veštačka inteligencija

Evropska unija potrošila je četiri i po milona evra na probu detektora laži zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u Grčkoj, Mađarskoj i Letoniji.

Poslednja proba završena je 2019. godine i proglašena je uspehom od strane EU, ali su akademici ovaj vid ispitivanja proglasili pseudonaukom, s obzirom da se ne može sa sigurnošću tvrditi da li neko laže, bazirajući analizu na “mikro izrazima”.

Ovaj softver postao je predmet sudskog spora koji je pokrenuo član Evropskog parlamenta Patrik Brejer koji se obratio Evropskom sudu pravde u Luksemburgu smatrajući da je potrebno dodatno ispitivanje ovakve tehnologije. Odluka se očekuje 15. decembra.