Evropska jesen ili jesen Evrope? Može li EU da preživi bez lidera – Velika analiza Željka Pantelića

0
EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Ruske “Kasandre” već gotovo dva veka predviđaju propast “dekadentnoj” Evropi, bez obzira na to da li su bile carske, nihilističke, pravoslavne, komunističke, staljinističke ili moderne. Tom omiljenom sportu, ne samo u Rusiji već i u Srbiji, nije odoleo čak ni Fjodor Dostojevski. Slavni ruski pisac je smatrao da od Evrope ima šta da se nauči, ali da je ona prevaziđena a da Evropljani nisu dostojni ni sadašnjosti ni budućnosti, imajući u vidu njihovu poročnost i opijenost individualizmom i egoizmom. Vek i po je prošao od proročanstva Dostojevskog i uprkos stvarnosti koja ga je demantovala, narativ o propadajućoj Evropi i izabranim, univerzalnim narodima (ruskom i srpskom u prvom redu) i dalje ima svoje vernike koji pripadaju istoj religiji čiji je nastanak Volter slikovito opisao kroz susret prvog licemera i prvog imbecila.

Naravno, proroka propasti Evrope ima i u samoj EU. Ima i pesimista koji u teškoćama i neizvesnostima sa kojima se suočava Stari kontinent vide samo opasnosti, baš kao i onih koji iz čistog intelektualnog egzibicionizma kontriraju svima i svemu. Uostalom, francuski, to jest evropski izum je “Epater la bourgoisie” koji su lansirali Šarl Bodler i Artur Rembo, pripadnici pravca dekadencije u literaturi, čiji cilj nije bio da ukažu na dekadenciju društva već na pojavu proračunatosti i utilitarizma.

Evropska unija je od svog nastanka, sredinom pedesetih godina prošlog veka, uvek izlazila jača i integrisanija iz kriza. Zebnju da ovoga puta neće biti tako budi odsustvo vođstva, ili kako to kažu u anglosaksonskom svetu “leadership-a”. Praktično, koliko god bili kritikovani i izloženi strogom sudu istorije, Toni Bler, Žak Širak, Gerhard Šreder, Hose Luis Zapatero, Romano Prodi bili su poslednji evropski lideri, dovoljno odvažni, dovoljno vizionari, dovoljno mudri i pragmatični da donose teške, istina nekad i pogrešne, odluke. Njihovi naslednici, čast izuzecima poput Dragija i Makrona, znatno su doprineli da njihova vladavina bude revalorizovana.

Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića objavljena je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 1. septembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs