Lekari vole politiku, a i birači vole da glasaju za lekare. Tako je u Srbiji od uvođenja višepartizma 1990. do sada. Dajući mandat za sastav vlade endokrinologu prof. dr Đuru Macutu, koji je kadrovsko iznenađenje mada ne i senzacija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povukao paralelu – od prvog komunističkog predsednika srpske vlade, takođe lekara Blagoja Neškovića, do Đura Macuta. I to nije zazvučalo baš kao puka zanimljiva faktografija, već kao simbolička koincidencija. Dakle, kaže Vučić, Blagoje Nešković je bio poslednji lekar predsednik vlade od 1945. do 1948. godine, tako da će sad Srbija prvi put (kao obnovljena samostalna država), imati lekara na čelu vlade. Baš kao Evropska komisija.
Vučić je za svog mandatara precizirao da je „jedan izuzetno hrabar čovek, veoma miran, smiren, tolerantan, trpeljiv, strpljiv i verovatno najveći stručnjak iz oblasti endokrinologije od Beča do Istanbula“.
Interesantna je ta srpska fraza „od Beča do Istanbula“, jer ona se koristi različitim povodima – najčešće da je Beograd jedini bitan grad „od Beča do Istanbula“, da je to najbolji grad za provod „od Beča do Istanbula“. I naprednjaci su preuzeli tu srpsku frazeološku dijagonalu: na primer, januara 2017. potpredsednik SNS Milenko Jovanov izjavio je kako je Srbija najstabilnija država od Beča do Istanbula „i zato je važno što danas i Vojska Srbije jača i što nakon 30 godina stižu novi avioni, tenkovi, helikopteri, jer je i vojno snažna Srbija garant očuvanja stabilnosti o kojoj govorim“. Njegov šef Aleksandar Vučić marta 2020. posetio je vinariju „Deurić“ u Maloj Remeti na Fruškoj gori, koja ima najsavremeniju opremu, i tom prilikom poručio da srpski vinari treba da prestignu slovenačke po penušavim vinima, da srpska industrija vina napreduje neverovatnom brzinom, da trenutno u Regionu skoro niko nema bolja vina od nas, i da ćemo „po tim vinima biti najbolji od Beča do Istanbula“.
Ako se igrate kviza, možete da postavite pitanje i ko je proglašavan najboljim srpskim novinarem od Beča do Istanbula, ili koja je žena iz Srbije u jednom trenutku bila najmoćnija od Beča do Istanbula, itd. Mnogo je primera. Ta fraza može biti kulturološki i politički hvalisava, samozavaravajuća, nezavisno od kvaliteta nekog pojedinca, grada, države i naroda koji se u nju kalupe. To „od Beča do Istanbula“ podrazumeva povlačenje dijagonale koja diskvalifikuje i pomalo ponižava one koji su na njoj a nisu srpskog konteksta, dok marginalizuje one koji bi mogli biti bitniji ili bar konkurentniji i koji jesu „između Beča i Istanbula“ ali nisu na toj zamišljenoj i malo uštelovanoj dijagonali ovdašnje gravitacione umišljenosti.
Vučić je opet istakao, dajući mandat dr Macutu, da je Srbija na evropskom putu, a tu ipak nismo najbolji „od Beča do Istanbula“, i to (takozvani evropski put) sve više liči na puku frazu. Inače, nije Blagoje Nešković postao predsednik vlade komunističke Srbije prevashodno što je lekar, već što je prvo bio komunista, španski borac i učesnik Narodnooslobodilačke borbe, a kad je sve to prvo, e onda je bitno za ugled nove vlasti i to što je lekar. Za Vučića je bitno ono prof. dr kod Macuta, da parira akademskoj pobuni, ali džaba ti endokrinologija ako nemaš zavetnički potencijal. Za razliku od Macuta, Blagoje Nešković je politički bio prekaljen.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Neeljnik 691
