Etiopija bi želela da uđe u BRIKS, u društvo zemalja na putu industrijalizacije. Kakvi su joj izgledi nakon okončanja dvogodišnjeg građanskog rata?
Skraćenica BRIKS oznaka je za pet članica te grupe: Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnoafričku Republiku. Na članice BRIKS otpada više od 40 odsto svetskog stanovništva i oko 26 procenata svetske privrede. S Etiopijom bi se ta skraćenica produžila za jedno E, a grupa bi se zvala BRIKSE, kako je 29. juna saopštilo etiopsko Ministarstvo spoljnih poslova. Koliko to ima smisla i kakvi su izgledi Etiopije? Mišljenja o tome se razilaze…
S tačke gledišta Etiopije taj korak je „strateški veoma važan i dobar“, ocenjuje Aleksander Demisje, direktor nezavisne konsultantske kuće „The China-Africa Advisory“ sa sedištem u Kelnu. „To bi proširio mogućnosti Etiopije da promoviše sopstvene interese i postane deo preobražaja međunarodne privrede i geopolitičkog poretka koji je u toku.“
„Preobražaj poretka“
„Sistem Breton-Vuds etabliran nakon Drugog svetskog rata, dakle međunarodni finansijski sistem s dolarom kao vodećom valutom i Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) kao kontrolnim ustanovama, menja se kroz organizacije kao što je BRIKS“, kaže Demisje. Ta grupa je, kako dodaje, razvila „strukturu koja zemljama na putu industrijalizacije, kao što je Etiopija, može da ponudi alternativni scenario“.
Stručnjak iz Kelna tu posebno ukazuje na Novu razvojnu banku (New Development Bank, NDB), koju su 2014. osnovale zemlje BRIKS-a kao alternativu Svetskoj banci i MMF-u. Ona Etiopiji može da stavi na raspolaganje dodatni kapital za razvoj infrastrukture.
Džared Hajle-Meskel, direktor finansijsko-konsultantske firme „YHM konsalting“ iz etiopskog glavnog grada Adis Abebe, manje je optimističan. Velike nade koje se povezuju s članstvom u toj grupi su, kako smatra, preterane. „Ne bih ja tu očekivao nikakvo čudo – da ćemo time biti zaštićeni ili postići blagostanje. Ne mislim da će BRIKS da reši ijedan od naših problema.“
Taj finansijski stručnjak kritikuje zavisnost Etiopije – a i Afrike generalno – i od Zapada i od država BRIKS-a. I ta druga zajednica je, kaže, „ekskluzivni klub koji bi da ostvari sopstveni globalni uticaj“.
Etiopija mora da iskoristi svoje sopstvene prednosti, smatra Hajle-Meskel. „Moramo biti u stanju da prodamo sopstvenu nacionalnu snagu. Osim toga, moramo da pogledamo i druge zemlje Afrike. Stvarnost je zaista tužna. Afrika isporučuje veliki deo plemenitih metala, a ipak nemamo sopstvenu valutu koja bi bila pokrivena zlatom.“ Africi je potreban nov način razmišljanja, kaže Hajle-Meskel. „Ako pokušavamo nekoga da oponašamo, onda ponekad plaćamo previsoku cenu.“
S više od 120 miliona stanovnika Etiopija je druga zemlja Afrike po broju stanovnika, a ujedno je i jedna najvećih i najbrže rastućih privreda na tom kontinentu. Međutim, sveukupno gledano, njena privreda je na 59. mestu na svetskoj listi, a to nije ni polovina privrede najmanje članice BRIKS-a, Južnoafričke Republike. Etiopija je, istina, povećala ekonomsku saradnju s Kinom i Indijom, ali njeno stanovništvo – a i privreda – poslednjih godina namučili su građanski rat i suša.
Posledice rata i gladi
Od novembra 2022. u regionu Tigraj na severu Etiopije vlada primirje. Prema procenama, tamo je poginulo oko 600.000 ljudi, a najmanje dva miliona stanovnika je prisiljeno na bekstvo. Stanje se još uvek nije potpuno smirilo. Osim toga, tu su i drugi unutrašnjepolitički sukobi. Vladine trupe se u unutrašnjosti zemlje bore s pobunjenicima Oromo i Amhara.
Pored posledica tih oružanih sukoba, milioni ljudi pate i zbog višegodišnje suše i njome izazvane gladi. Stanje pogoršava izostanak isporuka žitarica iz Ukrajine i Rusije, kao i krađa humanitarne pomoći koju šalje program UN za hranu.
Građanski rat bio je skup, a istovremeno je ekstremno porasla i inflacija. „I umesto da teži članstvu u BRIKS-u, premijeru Abiju Ahmedu bi bolje bilo da se koncentriše na to da smanji inflaciju“, ocenio je na Tviteru profesor ekonomije Stiv Hanke s američkog univerziteta Džons Hopkins.
Pored Etiopije, među aspirante za članstvo u BRIKS-u ubrajaju se i Iran, Egipat, Saudijska Arabija i Indonezija. Više od 20 zemalja u međuvremenu je izrazilo želju da pristupi toj grupi, kaže Gustavo de Karvaljo iz Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove (SAIIA) iz Johanesburga. „Mnoge od njih su slične Etiopiji: imaju važan regionalni značaj, privredu koje brzo raste i veoma brojno stanovništvo.“
Osim toga, ujedinjuje ih i interes za korišćenjem alternativnih valuta, pre svega u bilateralnoj trgovini. Kandidati za prijem žele da postanu nezavisniji od američkog dolara.
De Karvaljo ne veruje da Etiopija može u dogledno vreme da postane članica BRIKS-a. „Ako bih morao da formiram nekakvu listu, onda bih rekao da je Etiopija negde u sredini“, kaže stručnjak iz Johanesburga.
I Aleksander Demisje procenjuje da će taj proces potrajati. Ipak, kako dodaje, „ima mnogo pozitivnih znakova za budućnost“ – između ostalog, kaže, i zbog povoljnog položaja Etiopije.
O mnogo toga još mora da se razgovara, a sledeći susret predsednika država i vlada BRIKS-a je pred vratima. On bi u avgustu trebalo da se održi u Južnoafričkoj Republici. „Verovatno će, ako uopšte, BRIKS-u da pristupe jedna ili dve zemlje“, smatra Gustavo de Karvaljo. On od samita očekuje više jasnoće u pogledu identiteta te grupe zemalja. „Veliko pitanje – koje po mom mišljenju još nije rešeno – jeste definicija kriterijuma: šta zemlje koje pristupaju BIKS-u moraju sa sobom da donesu? To za mnoge od nas nije jasno.“
Tagovi
