Epidemija rasipanja hrane odgovornost je brendova

0

Milica Milanović, Menadžer korporativnih poslova, Nestlé Adriatic

Da li živimo u eri “epidemije rasipanja hrane” i zašto je važno da brendovi o ovoj temi glasnije govore?

Nažalost – da. U prilog tome govori podatak da svake godine trećina ukupne količine hrane u svetu biva bačena, što ujedno dovodi i do povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Paradoks je što je istovremeno oko 690 miliona ljudi pothranjeno. Upravo su brendovi, odnosno proizvođači, oni koji moraju da glasnije govore o tome kako bi poruke doprle do šire javnosti, ali i da bi se međusobno, unutar industrije, motivisali na konkretne akcije.

Koja je odgovornost brendova kada govorimo o problemu rasipanja hrane?

Institucije su tu da urede regulativu, ali krajnja, i najveća, odgovornost jeste na brendovima. Nestlé u Srbiji primenjuje principe cirkularne ekonomije u svim sferama poslovanja, pa tako i u upravljanju viškovima hrane. Kada je komunikacija u pitanju, kroz različite kampanje utičemo na širu javnost da optimizuje potrošnju ne samo hrane, već i vode, plastike, goriva… Trudimo se da formate prilagodimo svima, da budemo jasni i održimo pažnju, organizujemo različite ekološke izazove i raduje nas da se sve više ljudi odaziva i sopstvenim primerom podržavaju naše inicijative.

Istovremeno sarađujemo sa institucijama u cilju oslobađanja od poreza na donacije kako bi i manje kompanije koje ne mogu sebi da priušte taj trošak mogle da se priključe ovoj značajnoj misiji. Samo ove godine smo donirali proizvode u vrednosti većoj od 15 miliona dinara, i ponosni smo što smo sopstvenim primerom podstakli i druge na akciju, a što je najvažnije – pomogli onima kojima je to najpotrebnije.

Zašto su generacije X, Y, Z, pa sada i Alpha svesnije održivosti i zaštite životne sredine i šta očekuju od brendova u budućnosti?

Zato što upravo u ovo, njihovo vreme, stižu i posledice dugotrajne nedovoljne brige o životnoj sredini. Na tome se i zasniva njihovo poverenje prema brendovima. Sve više primećujemo, a taj trend očekujemo da bude u porastu, da se potrošači odlučuju za proizvode za koje znaju da su proizvedeni na održiv način, da im je pakovanje reciklabilno, da se pri proizvodnji vodi računa o potrošnji vode, emisije gasova, i ono što je naša tema danas – da pravilno upravljaju viškovima hrane.

Šta mislite o udruživanju brendova zarad jačeg zajedničkog delovanja u društvu? 

Udruživanje brendova neophodno je jer jedino tako možemo da dostignemo zajednički cilj i utičemo na ostatak industrije i šire društvo. Raduje me da je lokalno situacija povoljna u smislu da se industrija sve više okuplja oko ovih tema, pokazuje koliko su im značajne i ono što je najvažnije – deluje. To je ujedno i polje gde se ne posmatramo kao konkurencija, gde se ne gleda rast, profit, udeo na tržištu, već zajednički cilj i očuvanje životne sredine.