Električar, barmen, direktor prodaje i “onaj što bije pesnicom”: Upoznajte Konahs Ki, protivnika Partizana u Ligi Evrope

0
Foto: Profimedia

Fudbaleri i stručni štab Partizana verovatno su se pripremali da u prvom dvomeču kvalifikacija za Ligu Evrope ove godine, koplja ukrste sa škotskim Kilmanrokom, ali im je polu-amaterska ekipa iz Velsa Konahs Ki, pomrsila račune.

To je onaj tim koji je izbacio favorizovane Škote i koji sa klupe predvodi Endi Morison, onaj simpatični, rumeni trener koji od euforije posle pobede i opravdanog ponosa, nije mogao da “pogodi” protiv kog kluba iz Beograda igra u sledećem kolu.

Premda je Konahs Ki polu-amaterska ekipa, zanimljivio je videti čime se njihovi igrači koji nemaju profesionalni ugovor sa klubom, bave kada nisu na fudbalskom terenu.

Mozzart sport ponudio je zanimljiv pregled njihovih “radnih knjižica”.

Morison je hvaleći veliki podvig svog tima odmah posle senzacionalne pobede nad Kilmarnokom podsetio da će njih petoro već koliko sutra od pet ujutru morati na redovan, stalni posao od koga žive. Namerno kažemo petoro, jer je tu mislio i na fizioterapeutkinju Džemu Bamford, koja na trkalištu radi sa studentima.

Preostalo četvroro radnih ljudi iz Konahs Kija možda ćemo sledeće nedelje videti i na terenu u Humskoj.

Počnimo od 27-godišnjeg Džona Diznija, startnog desnog beka na Ragbi Parku, koji inače radi kao direktor prodaje u kompaniji koja se bavi reciklažom mobilnih telefona. Nije se dakle Dizni sinoć naspavao, iako je veći deo ekipe dobio odmor.

Ali nije bio jedini. Čak je i kapiten Džordž Horan, inače štoper, morao  da porani, pošto on svakog jutra putuje 13 kilometara do obližnjeg Čestera u kome radi kao električar.

Tu je dalje i Konahsova devetka, Majkl Vajld, koji doduše živi od fudbala, ali samo zato što sa svojih 35 godina – u avgustu će biti i 36 – radi kao trener u akademiji Tranmer Roversa.

Ako Vajld zbog obaveza bude prinuđen da preskoči meč ili ako stare kosti ne budu mogle da izdrže svih 90 minuta  – mada se u to ne bismo uzdali – možda će štoperi Partizana morati da se fokusiraju na njegovu zamenu, Nejtana Vulfa, koji inače mućka koktele za barom u baru u Elderli Edžu.

Ovo su samo momci koji su već prijavljeni, a u Konahsu ih ima još koji nisu na platnom spisku, ali su mlađi pa još ne moraju da rade puno radno vreme. Pomenuta četvorka je u Konahs Ki stigla jutros u 05:02, možda je stigla da se istušira i onda nazad na posao, onaj dosadniji.

I ni tu nije kraj detaljima koji govore da Partizan sebi ne bi smeo da dozvoli da se obruka eventualnim ispadanjem. Napadač Džejmi Ajnsal, koji je protiv Kilmarnoka ušao u 70. minutu i postigao odlučujući gol, ranije jeste igrao za Hibernijan, ali je na dve godine izbačen iz sporta zato što je pao na testu za narkotike, mada on sam i dalje tvrdi da nije kriv i da mora da mu je neko “sipao drogu u piće“. Kako bilo, Insal se fudbalu vratio tek posle odslužene kazne tokom koje se oprobao i u – boksu golim rukama?! Njega dakle ne bi trebalo izazivati.

“Čak smo i u njihovim novinama videli da su nas nekako zaobišli i da već gledaju u Partizan. Potpuno nepoštovanje s obzirom da je trebalo trebalo da odigraju protiv nas. Ali nije nam to smetalo. Očekivali smo to. Ali pre no što bi ljudi počeli da iznose svoje mišljenja možda bi mogli da pogledaju šta smo to mi u Konahsu uradili za protekle tri godine i koliko je velška Premijer napredovala za poslednjih deset“, rekao je Majkl Vajld nakon meča.

Dobro upozorenje za Partizan koji će neprestano morati da razmišlja o lošem iskustvu sa Šamrok Roversom. Jer je jedno ispadanje od električara, boksera, barmena i direktora prodaje, dovoljno – i previše – za čitav jedan vek.