Ekološka svest: Zeleni koraci spasavaju život

    0
    Foto: Promo

    Plastična boca, simbol uništavanja prirode, prešla je dug put od praktične ambalaže, preko zagađivača, do danas – simbola reciklaže i dokaza da kada je čovečanstvo pod pritiskom krize, kao što je ekološka, iznalaze se (ne)moguća rešenja. Pa i to da plastika može da bude “ekološka” kada postanemo svesni da ta ista plastika na kraju završi u našem organizmu jer, između ostalog, pijemo ogromne količine flaširane vode pošto naši izvori više nisu čisti.

    Sve je više glasova koji aktuelnu krizu, pandemiju koronavirusa, dovode u vezu sa uništavanjem prirodnih staništa čime je uklonjena prirodna barijera koja nas štiti od patogena i virusa. I onih koji upozoravaju da svet nije spreman za reprizu koja bi po mnogim prognozama mogla da bude ekološka. Okej, vakcina protiv koronavirusa je jedno od tih (ne)mogućih rešenja koje nas sada izvlači iz ove krize, ali nije ni ona svemoćna. Kao što se ni za kratko vreme ne može obnoviti priroda koju smo godinama eksploatisali do zagađenja, uništenja i istrebljenja koje nam se vratilo kao bumerang. Sada je to u našem dvorištu, čaši ili tanjiru.

    Jer nije samo ugrožen kit iz čije utrobe su izvadili desetine kilograma kesa ili plastike, što je bilo na granici sa neverovatnim, ali vrlo verovatno s obzirom na to koliko se đubreta i plastike (oko 11 miliona tona godišnje) istovari u mora i okeane. Svima nam je bilo žao kita, ali brine činjenica koja je možda manje poznata, a to je da delić te plastike, lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma, čak i do beba. Mi nedeljno unesemo četiri grama plastike, praktično “pojedemo” jednu kreditnu karticu, upozorio je nedavno genetičar Miodrag Stojković, koji je sa timom naučnika istraživao štetnost plastike po ljudski embrion. Došli su do saznanja da plastika mikroskopske veličine lako ulazi u ljudske ćelije i embrione, menja njihov genetski profil i dovodi, između ostalog, do poremećaja ćelijskih komponenti koje mogu da prouzrokuju sterilitet, probleme sa implantacijom embriona, abnormalnim razvojem uopšte i posebno razvojem pluća, izjavio je Stojković, koji radi na istraživanju matičnih ćelija na Institutu američkog Univerziteta Harvard, u Bostonu.

    Širom sveta postoje ekološka žarišta kriza kao i pokreti koji se baziraju na svesti da naš budući život zavisi od očuvanja vazduha (prema SZO, 4,2 do 7 miliona ljudi svake godine umre od zagađenja vazduha), vode, zemlje, šuma (svakog minuta se na svetu iseče šuma veličine 20 fudbalskih terena) i svega ostalog “zelenog” i upozoravaju da je uništavanje prirode ravno uništavanju nas samih i budućih generacija. Upravo je pitanje ekoloških problema to koje će krojiti bitne odluke u kom pravcu ćemo se kretati lokalno i globalno, i taj “glas” za prirodu postaje sve glasniji.

    Svi od prirode uzimamo i zato su kompanije posebno odgovorne, zbog čega sve više njih ima potrebu da “vrati” prirodi. U borbi za očuvanje elementarnih uslova ljudskog života dužnost je kompanija da se angažuju i pomognu. Od sitnih koraka kao što je izbacivanje plastičnih kesa, pa do korišćenja recikliranih materijala i do krupnih koraka koje bi trebalo da naprave veliki zagađivači koji tone otpada isporučuju u atmosferu ili reke, zbog čega udišemo vazduh lošeg kvaliteta a ljudi ostaju bez vode za piće.

    Među tim “zelenim” koracima, kojih je sve više među kompanijama koje žele da doprinesu ekološkoj svesti, jeste i potez kompanije Procter&Gamble, i brenda Head&Shoulders, koji su kreirali 100% reciklabilnu bocu, napravljenu od 40 odsto recikliranih materijala, koja je dostupna i u Srbiji.

    Ako bi neko izračunao koliko bočica kozmetike ili konkretno, potrošenih šampona za kosu bacimo tokom svog života i koliko to zagadi prirodu, sigurno bismo se zamislili. Recimo, 1950. godine svet je proizvodio više od dva miliona tona plastike godišnje. Do 2015. godine ova godišnja proizvodnja narasla je na 419 miliona tona.

    Zato bi kompanije trebalo da nam ponude ovakva rešenja, na svakom koraku, i da to ne budu izolovani i “neobični” slučajevi već nešto što ćemo svi da radimo zajedno potpuno svesni da nam od toga zavisi život.

    Klimatske promene ili očuvanje prirode

    Kroz kupovinu H&S proizvoda u dm drogerijama tokom aprila, izdvaja se 100 dinara po proizvodu i novčani fond biće usmeren ka određenoj NVO, koja će biti izabrana i definisana na osnovu ankete koja je trenutno aktuelna na portalu Wanted.mondo.rs, gde se može glasati za jedno od dva ponuđena polja – klimatske promene ili očuvanje prirode i prirodnih staništa. Zvaničan pravilnik kampanje dostupan je na sajtu Ro.pg.com.