Džejson Majls, poznat po svom inovativnom pristupu muzici koji prkosi žanrovima, američki je džez klavijaturista, kompozitor i producent. Stekao je reputaciju radeći zajedno sa Majlsom Dejvisom, Markusom Milerom, Luterom Vandrosom i mnogim drugima. U svojoj karijeri radio je i sa Vitni Hjuston, Majklom Džeksonom i Dajanom Ros, a osvojio je i prestižnu Gremi nagradu.
Baš on, Džejson Majls, nastupiće u nedelji izvođačke umetnosti Kaleidoskopa kulture, 16. septembra u obnovljenom Distriktu u Novom Sadu.
S obzirom na to da se time bavite ceo život, kada ste znali da će muzika biti vaš životni put?
Zaista je teško reći kada si veoma mlad da je to apsolutno ono što ću raditi. Kada sam se pridružio svom prvom bendu, imao sam 14 godina, definitivno mi je palo na pamet da je to ono što želim da radim jer je bilo tako neverovatno svirati pred ljudima. Kada sam upisao koledž i počeo zaista da upijam muziku, tada je zaista izašlo na videlo da je to ono što moram da radim.
Kako ste odlučili da vaš muzički pravac bude džez muzika?
Zaista volim džez, dolazim iz Njujorka i upoznat sam sa svim vrstama muzike, ali pored džeza voleo sam zaista i rok muziku, ritam i bluz, a u Njujorku je u to vreme sve moglo da se čuje. Mislim da je ono što je zaista promenilo moje mišljenje o mnogim stvarima bilo kada sam prvi put čuo uvođenje električnih instrumenata u džez što je Majls Dejvis uradio sa „In a Silent Way“, a zatim i Bitches Brew. Čitav stav onoga što je on radio je zaista privuklo moju pažnju. Voleo sam mnoge džez igrače kao što su Thelonious Monk i Wes Montgomery, i pored svega toga studirao sam džez u Bruklinu u Njujorku sa odličnim učiteljem.
Nastupaćete u Novom Sadu u okviru ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture. Kaleidoskop kulture traje pet nedelja i promoviše pet vrsta umetnosti – izvođačku, primenjenu i vizuelnu umetnost, književnost i arhitekturu. Kako vam zvuči koncept Kaleidoskop kulture i koliko je danas važno promovisati ove vrste umetnosti?
Mislim da je to prelepo jer sve to može da funkcioniše zajedno i to je ono što čini da Kaleidoskop kulture uspe. Što više ljude približavate, oni će sve više ceniti aspekte umetnosti. Neverovatno je važno promovisati umetnost koja uključuje svih ovih pet vrsta, posebno mlađoj publici kako bi mogli da apsorbuju ono što im može kulturno pomoći u budućnosti, i kada imate takvo znanje i to predstavite na način koji je takođe zabavan, to može samo pomoći u promociji različitih umetnosti.
Vaš koncert će se održati na otvorenom, pod vedrim nebom Distrikta. Distrikt predstavlja transformaciju industrijskog nasleđa i starih fabrika u nove prostore posvećene kulturi, umetnosti i drugim sferama. Kako komentarišete ovakve transformacije i promene u nameni starih prostora?
Volim takve prostore, i zaista cenim mnoge od tih prostora koje vidim ovde u Evropi. Ponekad najbolji rad potiče iz scenarija u kojem je predstavljen. Bila je jedna situacija u Americi, gde su čeličanu, koja je prestala sa radom, pretvorili u umetnički centar, bilo je super svirati tamo.
Kako komentarišete kada se koncerti premeštaju sa standardnih prostora kao što su koncertne dvorane na otvorene lokacije? Da li ste ikada imali priliku da nastupate na otvorenom, šta više volite i zašto?
Imao sam priliku mnogo puta da nastupam na otvorenom. To je drugačija atmosfera koju predstavljate u koncertnoj dvorani – ako vreme sarađuje. Zaista volim da sviram na sceni u prelepom ambijentu. Na kojoj god bini da nastupate, to je privilegija, bila ona u zatvorenom ili na otvorenom.
Šta ste pripremili novosadskoj publici na ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture, pripremate li se za svaki koncert posebno ili već unapred znate šta ćete svirati?
U narednih nekoliko godina, slaviću 50 godina u svetu muzike. Rekao bih da je to prilično dobro dostignuće, tako da ono što ću raditi je ne samo da sviram neki novi materijal zbog kojeg sam uzbuđen, već i iz mojih arhiva u poslednjih 50 godina.
