Danas je umalo izbio rat: američki predsednik Donald Tramp odobrio je napade na Iran, ali je tu svoju naredbu u poslednjem trenutku povukao. Američki mediji navode da je „kap koja je prelila Trampovu čašu“ bilo obaranje američkog drona u četvrtak.

Činjenica je da je Tramp poslao jasnu poruku Teheranu uprkos otkazivanju udara. Ipak, postoji realna opasnost da Iran zbog očigledne nesigurnosti američke administracije počne da snažnije vrši pritisak na Amerikance.

Konflikt se produbljuje i komplikuje upravo zbog činjenice da Tramp već nekoliko nedelja unazad šalje dvosmislene poruke. Iako je nedoslednost njegov manir, svi sus aglasni u tome da bi kada je reč o Iranu trebalo da bude određen i jasan.

U petak je rekao da želi pregovore sa Irancima (što su ovi odbili), a onda je na Tviteru napisao da bi rat bio „zvanični kraj Irana“. Nakon pomenutog obaranja drona, takođe je tvitnuo da je Iran „napravio ogromnu grešku“.

Pitanje je da li iko – pa i sam Tramp – zna kakve su prave namere američkog predsednika u odnosima sa Iranom i koji je njegov krajnji cilj.

Iranski režim sada je preokupiran sopstvenim opstankom i svejedno nastavlja da jača svoj nuklearni program i preduzima akcije na Bliskom istoku kako bi vršio što veći pritisak na Trampovu administraciju.

Pored napada na tankere u Omanskom zalivu, pobunjenici u Jemenu su, naoružani iranskim projektilima, izvršili napad na aerodrom u Saudijskoj Arabiji kada je ranjeno 26 ljudi; poslata je jasna poruka da Iran lako može da udari na bliskog saveznika Trampove administracije, saudijskog princa Mohameda bin Salmana.

Iran takođe zna da je Tramp osetljiv na cenu nafte koja skoči uvek kada na Bliskom istoku narastu tenzije – nakon što su Iranci srušili američki dron, cena je skočila na više od 64 dolara po barelu.

Iran se na neki način ponaša kao da je zver saterana u ćošak koja samo čeka da joj lovac puca u kolena. Nije mnogo bilo važno kada je Rohani rekao da Iran ne želi rat ni sa jednom zemljom, jer nije Iran taj koji se pita na kraju. Obaranje američkog drona, ali i napadi na tankere u Omanskom zalivu, zaista su delovali kao očajnički pokušaji ugrožene, uplašene zemlje da pokaže da se ne boji, da ume da uzvrati, da nije potpuno bespomoćna i ostavljena na milost i nemilost Americi.

Iran prkosi Trampu i često kao da ga namerno provocira želeći da pokaže da nije bespomoćna zemlja na Bliskom istoku koja će tako lako pristati na „američku intervenciju“.

Tramp je u međuvremenu napisao na Tviteru da je odlučio da zaustavi napad kada mu je rečeno da će u njemu stradati najmanje 150 ljudi.

Pre toga je za jačanje nuklearnog programa Irana takođe na Tviteru okrivio bivšeg predsednika Baraka Obamu, rekavši da je sporazum koji je potpisao sa Iranom bio „očajan“ i „užasan“, odnosno da je Obama Irancima dao više od 150 milijardi dolara, a da je Iran, umesto da se zahvali, razvio nuklearno naoružanje.

„Avioni su bili već u vazduhu, a brodovi na svojim pozicijama, ali nijedan projektil nije ispaljen kada je stigla poruka: odstupite“, naveo je Njujork tajms reči višeg zvaničnika Bele kuće. Bela kuća odbila je da komentariše pisanja medija. Zvaničnik, koji je insistirao na anonimnosti, rekao je da su među metama udara bili radari i baterije za projektile.

Tramp nije propustio priliku da ponovo ospe paljbu po Njujork tajmsu kako je ovaj medij slao lažne priče o njemu i njegovim saradnicima u FBI, te da je to poslednji u nizu dokaza mržnje koju on trpi već godinama.

Mediji se nisu usaglasili o ulozi Pentagona. AP je preneo da je preporuka o udaru stigla iz Pentagona kao jedna od opcija za rešavanje spora sa Iranom, dok je Njujork tajms preneo da su zvaničnici iz Pentagona upozorili da bi napad mogao da dovede do spiralne eskalacije nasilja.

Prema planu, napad je trebalo da počne u ranu zoru i to danas, kako bi se minimalizovao rizik mogućih ljudskih žrtava.

Kako piše Rojters, Iran je za napad znao. Upozorio ih je lično Tramp i to preko države Oman, koja je Iranu prenela poruku o nadolazećem napadu. Tako je Teheranu faktički dato vreme da reaguje.

Odnos između SAD i Irana eskalirao je do tačke ključanja kada je iranska revolucinarna garda objavila da je oborila američki špijunski dron i poslala snimak kao dokaz. Pre toga tenzije su rasle zbog dva odvojena napada na tankere pune nafte u vodama Omanskog zaliva, za koje Vašington okrivljuje Iran, a američko-iranski odnosi su na najnižem nivou od kada je Tramp, pre godinu dana, odlučio da se SAD povuku iz sporazuma o iranskom nuklearnom programu postignutom 2015. godine.

Tramp je prethodno pretio da će uništiti Iran ukoliko ta zemlja ugrozi američke interese, dok je nakon sastanka sa japanskim premijerom Abeom ipak pomenuo mogućnost pregovora sa Iranom. Nensi Pelosi je takođe nedavno istakla da SAD nemaju nameru da ulate u rat sa Iranom, dok je Džo Bajden Trampovu strategiju za Iran nazvao „katastrofom“. Čak Šumer je mudro primetio da iako predsednik Tramp možda ne namerava svesno da započne rat, on bi se vrlo lako mogao dogoditi zbog nesmotrenih poteza administracije.

Komentar(1)

  1. PRETEŽNO JE DOBRO DA TRAMP NIJE PRINCIPIJELAN
    21. јун 2019. 16:00

    Trampova neprincipijelnost je pretežno pozitivna jer on pretežno izjavljuje da će uraditi neku glupost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.