Državni službenik, majstor tendera i pokretačka snaga lige koja više ne postoji: Ko je zaista Florentino Perez, čovek čiji je dvodecenijski plan srušen za dva dana

0
Antonio Gutiérrez / ContactoPhoto / Profimedia

Predsednik Real Madrida Florentino Perez je osnivač i predsednik Superlige Evrope, takmičenja koji je uzbrkao fudbalsku i sportsku javnost, a onda i doževio potpuni fijasko pre nego što su i zakazali neku od utakmica.

Perez je oduvek znao kako uzbudljiva i nova takmičenja mogu doneti više uspeha i glamura onima koji ih najbrže i najbolje iskoriste, piše Atletik.

Perez, sada 74-godišnjak, počeo je da prisustvuje takmicama Real Madrida, na tada poznatom “Estadio de Chamartin”, baš kada je tadašnji predsednik Santjago Bernabeu, po kome stadion Reala sada nosi ime, bio glavni pokretač novog (i ne svima dobrodošlog) turnira pod nazivom Kup evropskih klubova šampiona (KEŠ).

Kada je Real Madrid pobedio u prvom finalu KEŠ-a 1956. godine, Perez je imao samo osam godina, ali je već redovno bio na stadionu kada igra Real, zajedno sa svojim roditeljima i četvoro braće i sestara.

U jednom intervjuu za španske medije iz 2013. godine je pričao o uspomenama i sećanjima na radio prenos polufinalnog meča u Engleskoj, između Reala i Mančester junajteda predvođenog Džordž Bestom i Bobi Čarltonom, u sezoni 1956/57. Tada je imao tek deset godina.

Sada je milijarder i građevinski magnat. Perez se rado seća i kako je njegov otac Eduardo putovao po Evropi sa prijateljima kako bi prisustvovao finalima dok je Real, predvođen svetskim zvezdama, poput Alfreda Di Stefana, Paka Genta i Ferenca Puškaša, prvih pet godina dominirao evropskim klupskim fudbalom.

Težnja da se njegov tim vrati u to zlatno doba bila je ključna ideja, plan i program tokom njegova dva mandata na mestu predsednika kluba. Ujedno, jedna od ključnih ideja je bila i gotovo dvodecenijski napor da se odmakne od takmičenja pod pokroviteljstvom UEFA.

U Perezovom govoru iz decembra 2020. godine može se naslutiti da se sprema formiranje nekog ekskluzivnog takmičenja u kom će mesta biti samo za odabrane velikane evropskog fudbala, što se od nedelje i zvanično zvalo Superliga Evrope.

„Želim da podsetim prisutne da je Real Madrid bio jedini osnivač FIFA 1904. godine, zajedno sa sedam nacionalnih federacija“, rekao je Perez tog dana.

“Takođe, pedeset godina kasnije, francuske novine Lekip i Real su najviše doprineli realizaciji KEŠ-a. To je bio revolucionarni trenutak, neophodan za fudbal, a posebno za evropska takmičenja. I to je promenilo istoriju fudbala”, rekao je tada Perez.

Otprilike u vreme kada je Madrid 1966. osvojio svoj šesti Kup evropskih šampiona, u finalu protiv Partizana, Perez je odslužio vojni rok. Potom je diplomirao na građevinskoj školi u Madridu, radeći za špansku državnu službu, pre nego što je vodio sanitarnu službu u glavnom gradu nakon povratka demokratskog uređenja u Španiji, 1976. godine.

Kako je uticaj i supeh Reala bledeo, tako je i Perezova poslovna karijera, s pojavom privatnog sektora, naglo napredovala. Već 1983. godine je preuzeo građevinsku firmu koja je prethodno proglasila bankrot “Construcciones Padros”, a koja se ubrzo specijalizovala za pobede na tenderima i unosne ugovore za izvođenje javnih poslova. Vremenom je to postala „ACS Group“, jedna od najvećih građevinskih kompanija na svetu, sa skoro 200.000 zaposlenih i godišnjim prihodom u 2019. godini od čak 39 milijardi evra.

Perez je fudbal igrao u mladosti. U početku kao golman, kasnije kao “organizator” igre. Nikada ranije nije nameravao, kako je rekao, da vodi Real. Takođe se bavio politikom – čak se neuspešno kandidovao za madridsku regionalnu vladu tokom ranih osamdesetih. Ideja da vodi klub i da se kandiduje za predsednika, kako je rekao, rodila se tek 1991. godine. Ipak, sačekao je 1995. godinu i tada krenuo u kampanju, izgubivši sa samo 480 glasova od tadašnjeg predsednika Ramona Mendoze.

Do te faze prošlo je skoro trideset godina od kada je Real poslednji put osvojio titulu najboljeg evropskog kluba. Ipak, 1998. i 2000. godine, Real je konačno osvojio najvredniju titulu u evropskom klupskom fudbalu – Ligi šampiona, takmičenju koje je zamenilo KEŠ. To je moglo da izgleda problematično za Perezove ambicije da postane predsednik kluba, ali u ekspresnoj kampanji obećava potpis Luiša Figa iz Barselone, što je doprinelo da preokrene mišljenje pojedini članova klupske Skupštine.

Sada ultra uspešni biznismen takođe je imao plan za rešavanje dugova Madrida od oko 400 miliona evra. To je podrazumevalo kontroverznu, ali legalnu prodaju klupskih terena lokalnim vlastima, zajedno sa politikom stvaranja tima “galktikosa” u kom su takom narednih nekoliko godina igrali Zinedin Zidan, Ronaldo, Dejvid Bekam…

„Mi smo poput velikog hita“, kaže Florentinova dugogodišnja desna ruka Hoze Angel Sančez u jednom intervjuu iz 2004. godine.

“Imamo sjajnu priču, sjajnu produkciju i najveće zvezde na blagajnama. Razmislite, Real Madrid je kompanija koja pruža sadržaje, poput ‘Universal Studios’. Stoga, ono što isporučujemo publici širom sveta jeste drama visoke klase”, rekao je tada Sančez.

Kroz dva Perezova mandata na mestu predsednika, to je ostala ideja vodilja – i drama je bila konstantna – bez obzira da li je tim pobeđivao ili gubio. Ostavku na mesto predsednika je podneo 2006. godine, dok je povratak na mesto šefa kluba tri godine kasnije bio sporan. Neka imenovanja za trenere, poput Rafe Beniteza i Đulena Lopetegija, bila su katastrofalna. Ali oni su uglavnom bili u senci impresivnih uspeha – posebno tokom Zidanove ere kao trenera.

U međuvremenu, sam Perez bio je generalno nesaglediv lik – biznismen sa naočarama u jednostavnom sivom odelu, plavoj košulji i kravati, koji tvrdi da su mu omiljena jela šunka, jaja i čips. Pritom je reč o neverovatno uspešnom biznismenu čije lično bogatstvo prelazi dve milijarde evra i među svoje lične prijatelje ubraja bivšeg španskog kralja Huana Karlosa i bivšeg predsednika Hozea Aznara.

Uprkos nekim istupima egoizma, poput šale da bi „trebalo da mu daju Zlatnu loptu za najboljeg predsednika“, on je uglavnom više voleo da ostane iza kulisa.

Osim kada dođe neka konkretna prilika i on proceni da samo on može da je upotrebi i iskoristi kako treba. Tako je i tokom poslednje dve decenije on bio pojedinac koji je najviše povezan sa idejom evropske Superlige. Pritisak zbog takvih projekata odvajanja bogatih naveo je UEFA da nastavi da konstantno dorađuje svoj model Lige šampiona, uglavnom favorizujući veće timove sa više novca.

„Moramo da se dogovorimo o novoj evropskoj Superligi koja garantuje da najbolji uvek igraju protiv najboljih. Tako nešto se ne dešava uvek u Ligi šampiona“, rekao je Perez 2009. godine, neposredno nakon što je izbačen u osmini finala takmičenja koje je osporio.

Čak i nakon što je dugo očekivana “Desima” i osvajanje “ušatog” pehara 2014. godine najavila dominaciju koja će uslediti u periodu od 2016. do 2018. godine i osvojena tri vezana trofeja LŠ, Perez je redovno govorio o tome kako je njegovom klubu bilo teško da finansijski drži korak sa rivalima širom Evrope koji su imali veće prihode.

Ideja o odvajanju i pokretanju nekog novog visila je i zbog istorijski lošeg odnosa između Pereza ​​i predsednika La Lige Havijera Tebasa, verovatno jedine ličnosti u španskom fudbalu koja čak može blisko da parira njegovoj mešavini ambicija i političkih veština svetske klase.

Antipatija među njima seže sve do 2003. godine, kada je Tebas postao glavni čovek španskog fudbala, predstavljajući „G30“, lobističku grupu manjih klubova Primere i Segunde. Deceniju kasnije, Tebas je zaista naljutio Pereza radeći na promenema u raspodeli TV prihoda u domaćoj ligi, koja je do tada izuzetno favorizovala Real i Barselonu.

Takođe su česti bili i sudski postupci oko podele međunarodnih i internet prava na utakmice. Perez je takođe bio protiv Tebasovog plana sa igranjem mečeva La Lige van Španije, dok je Madrid pisao UEFA i FIFA u znak protesta zbog toga što su Viljereal i Atletiko Madrid bili spremni da igraju u Majamiju, u decembru 2019. godine.

S obzirom na to kako bi to ozbiljno uticalo na sposobnost La Lige da nastavi da raste komercijalno, ali i konkurentno, nije iznenađenje da je Tebas bio vrlo kritičan prema bilo kakvim potezima koji bi vodili ka evropskoj Superligi.

Međutim, druge vodeće ličnosti bliske Perezu, bile su mnogo otvorenije za tu ideju.

Borha Prado, jedan od bliskih Perezovih prijatlje, bio je povezan i uključen u pregovore oko finansiranja potencijalne Superlige. Prado je ranije bio šef španske elektroprivrede “Endesa”, a sada je na čelu španskog investicionog fonda “Kei Capital Partners” koji je pomogao Real Madridu da organizuje finansiranje renoviranja stadiona.

Banka “J.P. Morgan” je takođe bila spremna da u okviru kredita i investicija finansira taj projekat još u oktobru 2018. godine. Sledećeg februara, kada je zvanično najavljeno finansiranje u iznosu od 575 miliona evra, “J.P. Morgan” je bio jedan od imenovanih finansijera. To je ista ona banka koja je sada bila spremna da dodeli 3,25 milijardi evra superligašima. Predsednik tog takmičenja je upravo Perez, Superliga Evrope, holding kompanije preko koje se upravlja investicijom, zvanično je registrovana u Španiji.

Francusko-marokanski biznismen Anas Lagrari, koji će biti postavljen za generalnog sekretara lige, partner je u “Kei Capital” u Madridu. Osamdesetih godina prošlog veka, njegov otac i Perez su radili zajedno na građevinskim projektima.

Takođe, čak je i generalna Skupština Reala iz decembra 2020. jasno najavljivala da se ideja o organizovanju Superlige čini izvesnom. Doslovno spominjanje “Superlige Evrope” nije spomenuto u Perezovom obraćanju članovima Skupštine, ali je jasno bilo kakava se poruka šalje.

U tom govoru Perez je jasno ukazao na pandemiju koronavirusa i rekao da je poslednja slamka osnivanje Superlige. Otvoreno je saopštio da su prihodi od ulaznica i sponzorstava doveli do rupe u finansijama kluba u vrednosti od 300 miliona evra. Čak i pre pandemije, Real je na tržištu sve više zaostajao za Mančester sitijem i Pariz Sen žermenom.

Perez je odlučno krenuo u sprovođenje svog plana, a čini se kao da su se i La Liga i UEFA “uspavali”. Tebas je mogao da uoči ozbiljnost situacije, iako je verovao da je Perezovo predviđanje koristi od projekta bilo netačno.

“Verujem da je predsednik Real Madrida veoma zbunjen kada govori o podacima i eventualnim koristima od Superlige, trebalo bi da se bolje informiše“, rekao je predsednik La Lige tog dana na Tviteru.

Međutim, Perez je 19. januara boravio u Torinu na trosatnom sastanku sa Andreom Anjelijem, predsednikom Juventusa i (u to vreme) predsednikom Asocijacije evropskih klubova (ECA). Dva dana kasnije, Tajms je objavio delove dokumenta od 18 stranica u kojima se navodi potencijalno novo „zatvoreno“ takmičenje sa 15 stalnih članova, koji bi uključivali i tri španska tima – gotovo sigurno Real Madrid, Barselonu i Atletiko Madrid.

U tom kontekstu, značajno je bilo i pomeranje rokova za izbor predsednika Reala. Obično se izbori održavaju nakon sezone, ali je 2. aprila na sajtu kluba osvanulo saopštenje u kom se pozivaju svi zainteresovani kandidati za predsednika da prijave svoje kandidature pošalju do 12. aprila. Kako se do pomenutog roka niko nije prijavio, Perezu je overen mandat na još četiri godine.

Siguran u fotelji prvog čoveka Reala, Perez je mogao svu svoju energiju da preusmeri na planiranje svog glavnog projekta, a budući da su pregovori sa UEFA o budućem formatu Lge šampiona odmakli, uoči onoga što je u ponedeljak trebalo da bude potvrda njenog novog proširenog formata, i manje od 24 sata pre tog roka, Superliga Evrope je izdala i zvanično saopštenje o formiranju novog takmičenja.

Klasični Perez, kažu Španci. Oni Pereza vide kao čoveka koji uvek “igra nekoliko poteza ispred svojih rivala, što mu donosi velike uspehe i sa Realom, ali i u građevinskim poslovima”.

Svako ko je u poslednje dve decenije obraćao pažnju na Perezove javne komentare i imao bilo kakvih saznanja o njegovim političkim veštinama veštog oratora, ne može biti iznenađen zašto je upravo on imenovan za vodećeg čoveka nove lige.

Dok su predsednik UEFA Aleksandar Čeferin, Tebas, izvršni direktor minhenskog Bajerna Karl Hajnc Rumenige, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Boris Džnson u ponedeljak kritikovali plan Superlige kao podrivanje mnogih najvažnijih fudbalskih principa, većina njegovih zagovornika ostala je van vidokruga. Ali ne i Perez.

Otišao je na špansku televiziju da objasni kako je Superliga zapravo sasvim logičan i pozitivan korak koji je bio potreban da bi se fudbal spasio od ozbiljne egzistencijalne krize.

„Fudbal mora da evoluira, kao što život mora da se razvija, kao kompanije, kao ljudi, kao društva“, rekao je Perez.

“Dakle, fudbal se mora prilagoditi vremenu u kom živimo. Fudbal gubi interes – možete videti da je publika sve manje i vrednost TV prava opada. Dakle, nešto je trebalo učiniti. A pandemija nas je dodatno ubrzala”, dodao je on.

Perez je mirno objasnio da UEFA uopšte nije imala pojam ozbiljnosti situacije s kojom se fudbal suočava, a predlozi za obnovu Lige šampiona jednostavno neće uspeti.

„UEFA radi u drugom formatu od onog koji je danas predstavila“, rekao je Perez.

“Niko to ne razume i takva format ne donosi prihod neophodan za spasavanje fudbala – da bi nas spasio za narednih 20 godina. Situacija je vrlo dramatična. UEFA kaže da novi model želi započeti 2024. godine. Mi smo do tada mrtvi. Prihodi Real Madrida pali su za 400 miliona evra u poslednje dve sezone. Postoje klubovi koji su ove i prošle godine izgubili stotine miliona evra u engleskoj, italijanskoj i drugim ligama”, rekao je Perez.

Međutim, kovid-19 nije bio primarni problem, jer Perez kaže da je i pre pandemije slomljen model na kome se temeljila fudbalska industrija i da su navijači širom sveta izgubili interesovanje za trenutnu Ligu šampiona.

“Ono što je zaista atraktivno su utakmice između velikih klubova. Sada je Liga šampiona atraktivna samo od četvrtine finala. Moramo da igramo protiv skromnih ekipe koje niko ne želi da gleda. Mladi preferiraju druge oblike zabave, kažu da su utakmice ponekad dugačke i dosadne. Možda ćemo morati i da ih skratimo.

Perez je naglasio i da ideja kako se radi o pohlepi ili ideji vlasnika klubova da se dodatno obogate netačna, berem u njegovom slučaju, i naveo da je zapravo jedini cilj bio da se spase fudbal koji je u velikoj finansijskoj krizi.

„Ljudi kažu da je reč o bogaćenju. Ja nisam vlasnik Real Madrida, on je u vlasništvu njegovih članova. Sve što radim je za dobro fudbala. Ovo radimo da bismo spasili fudbal, koji se nalazi u kritičnom trenutku. Ovo je piramida, ako mi na vrhu imamo novac, a ne gubimo novac, on se preliva na sve. Dok kupujemo igrače i možemo pokazati solidarnost. Ali ako novac nije generisan, on ne postoji”, rekao je Perez.

Sa druge strane, pojedini članovi UEFA su zahtevali da se klubovi učesnici Superlige autmoatski izbace iz LŠ, što je Perez osudio.

„UEFA je monopol i nema dobru istoriju. Monopoli su gotovi. Trebalo bi da sve bude transparentnije. Ne treba nikome pretiti, treba razgovarati. Mi to želimo da uradimo. Ponudili smo model koji može spasiti fudbal. Real Madrid neće biti izbačen iz ovogodišnje Lige šampiona, kao ni Mančester siti, uveravam vas u to”, spomenuo je Perez.

„To je poput pedesetih godina prošlog veka, kada su UEFA i FIFA bile protiv stvaranja Kupa evropskih šampiona, po ideji Santjaga Bernabeua. To je promenilo istoriju fudbala. Jednostavno je ista stvar i sada. Šta je privlačno? Da ​​veliki klubovi međusobno igraju, da među njima postoji konkurencija. To je ono što ljudi žele da vide i što generiše novac”, rekao je Perez.

Ipak, njegova ideja nije prošla test i većina klubova je već odustala od takmičenja kojim je građevinski magnat želeo da “spase fudbal”. Čini se da je tek danas fudbal “preživeo”.