Srbija se u ponedeljak, 14. jula, kroz takozvani privatni plasman obveznica (private bond placement) zadužila za 500 miliona evra, objavio je portal N1.
Stručnjaci ocenjuju da je reč o najvećem plasmanu ovakve vrste neke države regiona centralne i istočne Evrope u periodu dužem od decenije. Ovo je, takođe, i prvi put da se Srbija opredeljuje da na ovaj način plasira svoje hartije od vrednosti.
Ko je kupac ovih srpskih obveznica – nije poznato. Dostupni podaci kazuju da je reč o hartijama koje na naplatu dospevaju u julu 2032. godine. Kuponska stopa je 4,75 odsto.
šta je privatni plasman obveznica?
Nenad Gujanićić, berzanski analitičar i glavni broker društva Momentum, za portal N1 kaže da je ovo zaduživanje prilično neuobičajeno “i verovatno prvi put da se Srbija ovako zadužuje po ad-hoc principu”.
“Pogotovo u uslovima što je Srbija nedavno imala velike emisije evroobveznica”, ističe Gujaničić.
Privatni plasman, kako objašnjava, predstavlja direktno prikupljanje kapitala, odnosno emisiju koja se sprovodi tako što se emisija proda unapred poznatom kupcu.
“Ovaj način prikupljanja kapitala se koristi kada se želi dobiti na vremenu, ali je obično nešto skuplji s obzirom da se preskaču uobičajeni koraci u klasičnom prikupljanju kapitala na međunarodnom tržištu”, navodi on za N1.
u aprilu prodate obveznice za oko 3 milijarde evra
Podsetimo da je u aprilu naša država, prema saopštenju Narodne banke, „po prvi put u svojoj istoriji“ realizovala emisiju evroobveznica u tri tranše (tzv. triple tranche), prodajući međunarodnim investitorima dve evroobveznice u evrima i jednu evroobveznicu u dolarima, ukupne vrednosti blizu 3 milijarde evra.
Taj postupak sproveden je na „uobičajen“ način, a ministar finansija Siniša Mali obelodanio je i u koje svrhe se Srbija tada zadužila.
Saopštio je, naime, da će prva tranša obveznica, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25% biti iskorišćena za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine.
Druga tranša, u iznosu od 900 miliona evra, koristiće se isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, za nabavku vozova, projekat beogradskog metroa i drugo, najavio je Mali.
Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije „Srbija 2030“, istakao je tada prvi potpredsednik Vlade.
Tagovi
