Informaciju da je tokom prvog kvartala minus u republičkoj kasi bio za 122,7 milijardi dinara niži od planiranih 150,5 milijardi dinara Ministarstvo finansija plasiralo je u pozitivnom tonu – da je deficit bio „bolji“ od plana.
Problem je u tome što potrošnja niža za milijardu evra, koliko tih 122,7 milijardi dinara vredi u evropskoj valuti ukazuje da nešto „ne štima“, a ekonomista Aleksandar Stevanović objašnjava da je za budžet najgore kada se ne izvršava kako je planirano.
„Ne može se, međutim, reći da Ministarstvo finansija nije umelo da isplanira republičku kasu – u momentu kada su oni radili na budžetu nije postojao društveni konflikt kakav postoji danas“, ocenjuje Stevanović za Nedeljnik.
KAPITALNI PROJEKTI „NA ČEKANJU“
Odgovor na pitanje šta se dešava u republičkoj kasi nalazi se u javno dostupnim podacima o izvršenju budžeta.
Nedavno smo pisali o tome da je za Nacionalni stadion do marta potrošeno samo 0,07 odsto novca rezervisanog za ovu godinu.
Štaviše, Ministarstvo finansija u budžetu vodi šest „glavnih“ poduhvata pod programskom aktivnošću „Realizacija infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju“, a za koje je ove godine ukupno izdvojeno 109,4 milijarde dinara, odnosno oko 933 miliona evra.
Do kraja marta, na svih šest glavnih aktivnosti potrošeno je samo 3,73 milijarde dinara (oko 32 miliona evra), ili tek 3,41 odsto novca planiranog za njihovo finansiranje u ovoj godini.
Stevanovića ne čudi da je potrošnja za kapitalne investicije usporena.
„Većina ljudi bukvalno odbija da potpisuje dokumenta, plašeći se da će ‘upasti u problem’, a izvršenje dobrog dela budžeta kapitalnih projekata verovatno je usporeno zbog društvenog konflikta. To će tako biti dok ne dođemo do razrešenja“, smatra naš sagovornik.
Zato je, kako kaže, logično da rashodi budžeta budu niži od planiranih.
KAKO SE TROŠIO BUDŽET U PRVOM KVARTALU?
Prema podacima Ministarstva finansija, ukupni prihodi budžeta su u prvom tromesečju ove godine iznosili 493,9 milijardi dinara, među kojima su ključni i najveći poreski prihodi, dok su ukupni rashodi iznosili 521,7 milijardi dinara.
Među rashodima najviše se trošilo na plate zaposlenih u državnim sistemima, dotacije penzijskom i ostalim organizacijama socijalnog osiguranja ali i na kapitalne izdatke.
Kapitalni rashodi u prvom tromesečju iznosili su 74 milijarde dinara ili nešto više od 630 miliona evra, što znači da novac ipak dolazi do nekih kapitalnih projekata.
Ipak, poređenja radi, u 2024. godini na kapitalne rashode potrošeno je ukupno 569,6 milijardi dinara, što bi značilo da je prosečna potrošnja po kvartalu iznosila 142,4 milijarde dinara ili gotovo duplo više nego u prvom kvartalu ove godine.
INVESTICIJE NE PROPADAJU VEĆ SE ODLAŽU
„Dobra vest je što novac iz budžeta planiran za neke kapitalne investicije nije ‘propao’ već je njegova potrošnja odložena dok se stiuacija u zemlji ne reši“, naglašava Stevanović.
Prema njegovim rečima, ko god da bude na vlasti gradiće puteve ili pruge, a jedini projekat koji bi mogao da bude realizovan u manjem obimu je EXPO 2027.
Isto važi i za privredni rast Srbije, koji se, osim na strane investicije i domaću potrošnju, poprilično oslanja na kapitalna ulaganja države.
„Možda smo odložili i privredni rast ali ga nismo izgubili“, zaključio je Stevanović.
Tagovi
