Izborna kampanja u Turskoj je u finišu: aktuelni predsednik Erdogan se u nedelju u drugom krugu glasanja suočava s opozicionim izazivačem Kiličdarogluom. Borba traje do poslednje minuta, kako prenosi Deutsche Welle.
Ko će pobediti u nedelju: dugogodišnji vladar Redžep Tajip Erdogan ili njegov izazivač Kemal Kiličdaroglu? U prvom krugu glasanju nijedan od dva kandidata nije osvojio apsolutnu većinu.
Uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora u nedelju 14. maja, većina anketa predviđala je pobedu opozicije. Kao što je poznato, stvari su ispale drugačije. Dugogodišnji predsednik Redžep Tajip Erdogan osvojio je 49,5 odsto glasova, a njegova koalicija, „Narodni savez“, uspešno je odbranila većinu u parlamentu.
Sada taj 69-godišnjak ide u drugi krug – s jakim vetrom u leđa. Erdogan je samouveren, u predizbornoj kampanji ističe svoje dosadašnje uspehe i računa na kontinuitet i stabilnost.
Karijera koja kreće iz Istanbula
Erdogan vlada Turskom već 20 godina, najpre kao premijer od 2003, a potom i kao predsednik od 2014. godine. Nijedan političar u novijoj istoriji nije tako oblikovao zemlju kao on.
Karijera tog pobožnog predsednika počela je još 1970-ih. Bio je član omladinske organizacije tadašnje partije Nedžmetina Erbakana, osnivača islamistički orijentisanog pokreta „Nacionalni pogled“.
Od 1994. do 1998. Erdogan je gradonačelnik Istanbula. Godine 1999. odslužio je kaznu od četiri meseca zatvora zbog širenja mržnje.
U vreme velike ekonomske i političke krize u Turskoj 2001. Erdogan osniva svoju islamističku konzervativnu Stranku pravde i razvoja (AKP). Samo godinu dana kasnije, ona je osvojila apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima: 363 od 550 mesta. Erdogan otada nije izgubio izbore, a nakon svake pobeda učvršćivao je svoju moć.
Premijera više nema, tu je samo predsednik
Nakon usvajanja ustavnih amandmana u aprilu 2017, u Turskoj je uveden predsednički sistem. Ukinuta je funkcija premijera, kao i princip neutralnosti. Otada je lider AKP Erdogan i predsednik i na čelu je vlade.
Kako bi konsolidovao vlast, Erdogan je uoči izbora 2018. sklopio koaliciju s ultranacionalističkim strankama: Partijom nacionalističkog pokreta (MHP) i Strankom velikog jedinstva (BBP). Obe stranke korene vuku iz ideologije desničarskih nacionalista, tzv. „Sivih vukova“.
Krajem marta ove godine, Erdogan je u svoju koaliciju uključio i Novu partiju blagostanja, koja baštini tradicije pokreta Nacionalni pogled. Podržava ga i prokurdska islamistička partija HUDA PAR, koja je inače prema Državnoj kancelariji za zaštitu ustava Severne Rajne-Vestfalije bliska turskom Hezbolahu i navodno je odgovorna za smrt nekoliko aktivista za ljudska prava, biznismena i političara u Anadoliji 1990-ih. Zahvaljujući Erdoganovoj koaliciji, HUDA PAR nakon ovih izbora ima tri poslanika u parlamentu.
U aktuelnoj izbornoj kampanji Erdogan se fokusirao na verska pitanja. Nasilje nad ženama i LGBTI+ zajednica takođe su teme kampanje: Erdoganovi saveznici zalažu se za ukidanje zakona koji štite te grupe.
Pored toga, Erdogan je u više navrata dovodio u vezu skoro kompletnu opoziciju sa terorističkim grupama. Napao je svog izazivača Kiličdaroglua koristeći lažne vesti i izmanipulisane video-snimke, tvrdeći da on predstavlja bezbednosni rizik.
Ko su Kiličdarogluovi saveznici?
Kiličdaroglu je, s druge strane, do prvog kruga vodio umereniju kampanju. Predstavljao se kao pomiritelj koji želi da ujedini duboko podeljeno tursko društvo. Koristio je znak srca kao simbol, a slogan mu je bio: „Obećavam da ću ti ponovo doneti proleće“.
Ali, posle razočaravajućeg ishoda 14. maja, opozicija je odlučila da radikalno promeni kurs. Kiličdaroglu je sada i glasan i agresivan. Iznosi tvrđe tonove, buni se protiv izbeglica.
Nekoliko dana uoči drugog kruga izbora čak se povezao i sa desničarsko-populističkom i antiizbegličkom Strankom pobede, koja je na parlamentarnim izborima osvojila 2,2 odsto glasova.
Savez za rad i slobodu, čija je pokretačka snaga prokurdska Demokratska partija naroda (HDP), kritikovao je tu saradnju. Ipak, oni i pored toga podržavaju Kiličdaroglua. U četvrtak su pozvali svoje pristalice na izbore kako bi se „ukinuo ovaj režim jednog čoveka“. I u prvom krugu glasanju većina njihovog biračkog tela glasala je za Kiličdaroglua.
Kiličdarogluova koalicija uključuje šest različitih stranaka. Pored njegove nacionalno-sekularne CHP, tu je i Dobra partija, koja takođe potiče iz ideologije „Sivih vukova“, ali pokušava da se više pozicionira na desnom centru. Ostale manje otcepljene stranke uglavnom su deo konzervativnog islamskog spektra.
Alevit poreklom
Uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora, Kiličdaroglu je izjavio da želi da bude „samo privremeni šef države koji će utrti put od Erdoganovog režima jednog čoveka, do parlamentarne demokratije“ – a zatim će predati štafetu mlađim političarima.
Taj plan je propao, a povratak parlamentarnoj demokratiji je daleko, jer opozicija nema potrebnu većinu za izglasavanje ustavnih amandmana.
Kiličdaroglu je na parlamentarnim i predsedničkim izborima 14. maja osvojio oko 45 odsto glasova, skoro pet procenata manje od Erdogana. Njegova koalicija nije ispunila očekivanja, osvojivši samo 213 poslaničkih mesta.
Ipak, mnogi Kiličdarogluu pripisuju zasluge za okupljanje šest veoma različitih stranaka, što je jedinstveno u turskoj istoriji.
Taj 74-godišnjak prekršio je i jedan tabu. Prvi put je jedan tako visoko rangirani političar otvoreno progovorio o svom alevitskom poreklu. U video-snimku načinjenom u njegovoj kuhinji, Kiličdaroglu je rekao: „Ja sam Alevit i iskreni sam musliman, odgajan da veruje u proroke Muhameda i Aliju“.
Aleviti, etničko-verska manjina, svoju pripadnost uglavnom drže u tajnosti, kako bi se zaštitili od diskriminacije. I sam Kiličdaroglu je više puta napadan zbog svog porekla, a čak su i njegovi koalicioni saveznici zbog toga imali rezerve prema njegovoj kandidaturi.
Kiličdaroglu, koji se proslavio kao borac protiv korupcije i nepotkupljivi funkcioner, u turskom parlamentu je koliko i Erdogan. Od 2007. je na čelu najveće opozicione stranke, CHP.
Do sada nijedna partija u Turskoj nije pobedila na izborima protiv Erdogana. A ako ga Kiličdaroglu eventualno pobedi u nedelju, ući će u istoriju.
Tagovi
