Dritan Abazović: Nama treba jedna crnogorska „Sablja“

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović ocenio je da predsednik te države Milo Đukanović nema ljude u novoformiranoj Vladi, a da na to ukazuje podgrevanje podela i upotreba „otrovne retorike“ koja izvršnu vlast označava kao „anticrnogorsku“ ili „prosrpsku“.

On je, u intervjuu za Njuz maks adriju, naveo da aktuelizacija pitanja da li u novoj vladi Crne Gore ima „Đukanovićevih ljudi“ ili onih koji rade za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, signalizira da je „sve u redu sa (novim ministrima)“, prenosi Danas.

Slično komentariše i ocene da je vladu Crne Gore sastavljala Srpska pravoslavna crkva ili da su koalicija i stranka koju predvodi (URA) „najveći pobednik izbora“.

„Svakog dana se smanjuje broj ljudi koji su spremni da slušaju takvu propagandu… To su trzaji ribe na suvom. Kada ulovite ribu i stavite u čamac, ona se još neko vreme bori za vazduh, da se vrati u more, ali onda ona jednostavno završi na roštilju“, kazao je Abazović.

Na pitanje kako funkcioniše kohabitacija sa predsednikom Đukanovićem, Abazović je rekao da proces reformi sporo ide i zbog toga što su prethodne vlasti „pravila zakone za sebe, kao da će da vladaju 100 godina“, a da odmeravanja vlade i predsednika do sada nije bilo.

„Mi ćemo se truditi da kohabitaciju držimo na visokom nivou, a svaki pokušaj ometanja će ići na štetu (Đukanovića). Kohabitacija će ili funkcioisati ili ćemo imati novog predsednika“, izjavio je Abazović.

Abazović je takođe ocenio da se svuda u regionu „nacionalna potpala“ koristi za sakrivanje interesa pojedinačnih političkih aktera, i da je insistirao na kontroli bezbednosnog sektrora jer Srbija nakon 5. oktobra nije obavila reformu službi bezbednosti, vojske i policije.

„To je naša lekcija iz Srbije nakon 5. oktobra, samo ne bih voleo da se ponovi crni scenario iz Srbije… Ne smemo dozvoliti da se ponovi taj scenario i da (bezbednosne) strukture ostanu na istom nivou… (One) su bile jedna od centralnih tačaka sistema (Mila Đukanovića)“, aludirao je Abazović na atentat na tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.

Dodao je da će bezbednosni sektor biti „apsolutno nužan“ za demontiranje „bivšeg sistema“ kao i da bi bilo etično da ljudi koji nisu deo tih planova podnesu ostavku.

On je dodao i da lično veruje da je Crnoj Gori potrebna sopstvena verzija operacije „Sablja“, koja je usledila nakon tog atentata (na Điđića), ali da ništa nalik tome ne bi trebalo da se sprovede.

„Da li nama treba naša sablja, ja mislim da bi ovde bilo mnogo materijala, a li pošto je 2020. godina i pošto smo iskoračili u (evro)integracijskom procesu, to može da se reši na način koji neće biti revolucionaran, ali će biti nemilosrdan… Ne želimo lov na veštice, a zaštićenih neće biti“, kazao je Abazović.

Potpredsednik Vlade Crne Gore je naveo i da ta zemlja nema nijednu državu s kojom je bliže povezana od Srbije, da žali što su odnosi dve strane dovedeni na nizak nivo, kao i da će Vlada u kojoj učestvuje morati da u izgradnju odnosa „krene od nule“.

„Mi kao narodi nećemo nikako krenuti od nule. Želimo najbolje moguće odnose sa Srbijom. Crna Gora jeste značajno manja (od Srbije), ali njen ponos i dostojanstvo niko ne sme da dovodi u pitanje… Vi znate da je više Srba bilo u vladi Kosova nego u vladi Crne Gore. MIslim da ni (nacionalnost) ne treba da bude referenca, već da li neko može da uradi posao“, izjavio je Abazović.

Rekao je i da će dve strane „ubrzo“ morati da krenu da organizuju bilateralne posete, a da bi za početak ponovne izgradnje odnosa Srbija trebala da organima Crne Gore isporuči Svetozara Marovića, bivšeg predsednika Državne zajednice SCG.

Abazović je ocenio i da su nove vlasti u Podgorici zatekle „administrativno zapuštenu“ državu u ekonomskim problemima, zbog čega je novo zaduživanje od 750 miliona evra bila „potpuno ispravna odluka“.

„Da nismo obezbedili političku stbilnost ne bi toliko prikupili (na Londonskoj berzi). Naravno, to je zadužanje, ali mi imamo da vratimo i 512 miliona kredita uzetih samo 2012. godine. Samo me iznenađuje to što građani misle da svi problemi mogiu da se reše u roku od 15 dana. Za 15 dana smo uspeli da obezbedimo podršku, sredstva za 2020. i 2021. godinu i započeli smo promene u najsloženijim strukturama“, smatra Abazović.

Na pitanje kakva je saradnja sa liderima Demokratskog fronta (DF) Nebojšom Medojevićem i Milanom Kneževićem, koji se javno nisu slagali s potezima mandatara, Abazović je naveo da su se građani i pored „politizacije svih institucija“ na neregularnim izborima „uzdigli iznad toga“.

„To je najbolja vlada koja je mogla da se formira u trenutnim političkim uslovima. Vi znate da smo nažalost duboko podeljeno društvo, da je URA u aranžmanu sa stranakama koje nemaju nikakve programske sličnosti. Izabrali smo model koji je tranzicioni i dobar model državama ako dođu u sličnu situaciju. Imamo minimum poklapanja do kog je moralo da se dođe“, ocenio je Abazović.

Dodao je i da je cilj sadašnjih vlasti borba protiv korupcije i organizovanog kriminla i kreiranje uslova za slobodne i fer izbore

„Svaki sporni dokument javno ćemo objaviti. Možda nećemo moći sve (bivše funkcionere) da procesuiramo niti je to naša nadležnost, ali možemo da kažemo građanima istinu o svemu. Mislim da je atmosfera (u vladajućoj kolaiciji) dobra, da se napravio timski duh i nadam se da ćemo u skoroj budućnosti moći da pokažemo rezultate“, dodao je on.

Elektronsko (PDF) izdanje, novogodišnji dvobroj Nedeljnika (br. 468-469)

SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA