Dragan Bjelogrlić povodom smrti Jagoša Markovića: Najautentičniji čovek koga sam poznavao

Slično reaguje većina Jagoševih prijatelja i saradnika .

– Sada sam čula od kolega, zvali su me novinari, čula sam da je umro u snu, kaže potrešenim glasom književnica i rediteljka Vida Ognjenović. Užasnuta sam. Drag i dobar prijatelj. Jedan od retkih mojih dobrih prijatelja i dugo ne poznajem osobu kojoj smrt manje priliči, koja nije imala veze sa smrću. Sve što je radio i mislio bilo je životno i tako uprkos svemu na neki način. I njegova mašta je bila uprkos svemu. Divan čovek, odličan prijatelj, kao reditelj smeo, inovantan. Reditelj koji se nije štedeo – kaže Vida Oglenović.

Marković je bio autentičan i darovit stvaralac, koji nije podilazio diktatima trendova i koji je svojim jedinstvenim rukopisom stvarao pozorišna čuda nabijena energijom, maštom, duhovitošću i višim poetskim istinama, poručuju iz Narodnog pozorišta u Beogradu u zvaničnom saopštenju.

Jagoš Marković rođen je 1966. godine u Podgorici. Režiju je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1987- godine, u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.

U Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član postao 2008 godine, režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike – „Učene žene“, „Hasanaginicu“, „Gospođu ministarku“, „Pokondirenu tikvu“, „Dr“, „Antigonu“, „Ožalošćenu porodicu“, „Magbeta“, „Urnebesnu tragediju“, kao i opere „Pepeljuga“ i „Figarova ženidba“.

Po pravilu, njegove predstave su dugovečne, hvaljene, izvode se uvek pred prepunom salom i proslavljaju nacionalni teatar na međunarodnim gostovanjima.

Predstave u njegovoj režiji, protkane su jakim emocijama koje su dočarane uzbudljivom i glasnom muzikom i scenskim efektima koji se dugo pamte, navode iz nacionalnog teatra.

U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je više od pedeset predstava. Među najznačajnije ubrajaju se: „Romeo i Julija“, „Kate Kapuralica“, „Dekameron dan ranije“ (Narodno pozorište Sombor), „Lukrecija iliti Ždero“ (Pozorište na Terazijama), „Skup“, „Bogojavljenska noć“, „Govornica“, „Sumnjivo lice“, „Uobraženi bolesnik“, „Tako je ako vam se tako čini“, „Vrat od stakla“, „Putujuće pozorište Šopalović“ (Jugoslovensko dramsko pozorište), „Porodicne priče“, „Gospoda Glembajevi“, „Jesenja sonata“ (Atelje 212 ), „Galeb“, „Filumena Marturano“ i opera „Karmen“ (HNK Ivana pl. Zajca), „Lukrecija o bimo rekli Požeruh“ (Riječke letnje noći), „Učene žene“ (HNK Split), „Čarapa od sto petlji“, „Bluz za Mesiju“, „Divlje meso“ (Beogradsko dramsko pozorište), „Zora na istoku“, „Naši sinovi“, „Svinjski otac“ (Zvezdara teatar ), „Hasanaginica“ (Centar za kulturu Tivat), „Tartif“, „Hekuba“ (Crnogorsko narodno pozorište)…

U čuvenom švedskom Kraljevskim pozorištu „Dramaten“, povodom jubileja tog teatra, režirao je 2008. godine Strinbergovu „Kraljicu Kristinu”.

Posle raspada Jugoslavije, bio je prvi srpski reditelj koji je radio na Dubrovačkim ljetnim igrama („Romeo i Julija“, 2014.)

Dobitnik je više od pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada među kojima su: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada , Nagrada „Mića Popović“, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Podgorice, Sterijina nagrada, nekoliko nagrada „Zlatni ćuran“ , „Ardalion“…