Doživotni zatvor i za “teška dela protiv ustavnog uređenja”: Šta sve donose izmene Krivičnog zakonika

0
Foto: Profimedia / Ilustracija

Predlog zakonskih izmena kojim je kazna doživotnog zatvora za najteža krivična dela protiv života i tela, kao i protiv polne slobode u slučaju smrti deteta, maloletnika, trudnice ili nemoćnog lica, predviđena izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, od utorka je pred poslanicima. Ove izmene koje su predložene na inicijativu Fondacije Tijana Jurić, međutim, nisu jedine o kojima će da glasaju poslanici u Skupštini.

Naime, doživotna kazna bi se ubuduće izricala i osuđenima za ubistvo predstavnika najviših državnih organa (predsednik Republike, narodni poslanik, predsednik Vlade, člana Vlade, predsednik Ustavnog suda, predsednik najvišeg suda u Republici Srbiji ili Republički javni tužilac), teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ranjenika i bolesnika, terorizam…

Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona koji bi trebalo da stupi na snagu 1. decembra, predviđa da se osuđeni na doživotni zatvor za teško ubistvo, silovanje i obljubu nad nemoćnim licem ili detetom i obljubu zloupotrebom položaja, sa smrtnim ishodom, gube pravo na uslovni otpust. Ostali doživotno osuđeni moći će da traže uslovni izlazak posle 27 godina zatvora.

Doživotna kazna zatvora neće moći da se izrekne onima koji su u vreme izvršenja krivičnog dela bili mlađi od 21 godine, kao ni u situacijama kada postoji osnov za ublažavanje ili čak oslobađanje od kazne (prekoračanje granica nužne odbranek, bitno smanjena uračunljivost, dobrovoljno odustajanje).

U slučaju da poslanici usvoje ove izmene, između kazne od 20 godina zatvora i doživotne kazne neće biti “međustepenica”, a za dela za koje je previđena neće zastarevati.

U javnosti su se mogle čuti kritike predlogu da se uvede doživotni zatvor bez uslovnog otpusta, zbog “nehumanosti” i zato što se mkosi međunarodnim konvencijama koje je Srbija kao članica Sveta Evrope potpisala.

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović je pozvala srpske vlasti da preispitaju nacrt zakona.

„Kazna doživotnog zatvora da bi bila u skladu sa članom tri Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja je obavezujuća za Srbiju, mora da ima mogućnost smanjivanja, drugim rečima mora da postoje izgledi za oslobađanje zatvorenika i mogućnost preispitivanja kazne”, poručila je ona.

Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Aleksandar Martinović je na te navode odgovorio da je reč o licemerju i da takva rešenja već postoje u Holandiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Sloveniji….