Dositej u Londonu: “Nemiran i znatiželjan, penje se na krov kočija da bi što pre ugledao veliki grad”

0
Ilustracija: Profimedia

Dositej Obradović bio je najznačajniji srpski intelektualac u 18. veku. Pisac i putnik, za narod odvojen od evropskih tokova i lišen države bio je ujedno i Volter i Ruso. U mladosti kaluđer, on je povratkom u svetovni život u intelektualnom smislu označio kraj srpskog srednjeg veka. Mirko Đorđević je zato i napisao kako je za srpsku kulturu podjednako važno što je Sveti Sava ušao u manastir i što je Dositej iz njega izašao. Autor brojnih knjiga, među kojima i slavne memoarske proze „Život i priključenija“, Obradović je poznavao mnoge velikane Evrope onog vremena.

U starosti je iz Trsta, gde je bio gost bogate srpske trgovačke kolonije, otišao u ustaničku Srbiju. Spevao je “Pesmu o srpskom preporodu” – “Ustani Srbijo”, koja je tokom prethodnih decenija bila viđena kao nezvanična srpska himna. U Srbiji je postao prvi ministar prosvete koji je 1808. osnovao Veliku školu, najstariju preteču savremenog Beogradskog univerziteta. 

Poput Svetog Save i Dositej je bio veliki putnik, poliglota koji je obišao Evropu od osmanskih zemalja i Rusije do Engleske. Obradović ne skriva oduševljenje kada se stupivši na tlo Engleske konačno nađe na poslednjoj deonici puta iz Kenterberija u London. Nemiran i znatiželjan penje se na krov kočija da bi što pre ugledao veliki grad.

“I sâm sam se sebi krstio i čudio u kakav me je blaženi čas mila mati moja začela. Gdi sam ja ovo sad? Ko li sam ja? Činjaše mi se kao da sam se iznova u nekakav novi svet rodio. Neobično predstavljaše mi se postignuti: jesam li ja onaj isti koji pre nekoliko dana s mojim komšijom Nikom Putinim, iz Banata, sve pokraj Begeja u Srem, a odavde u crveni hajdučki opanci s Atanasijem pokraj Dunava u Horvatsku u velikoj itošti iđah? Sad na pokrovu takovog intova (u koji za ulesti valja se penjati po merdevinama) sedim kao neki rimski diktator, i pobedivši ljutu skudost i surovog mučitelja ubožestvo, aki u pobedonosnom trijumfu ulazim u slavniji i lepši grad nego je ikada Rim bio, vmenjajući sebe tako blagopolučna zato što ga vidim i u njega ulazim aki bi sav moj bio prekrasni London.”