“Don’t Look Up”: Čovečanstvo bi moglo da preživi udar asteroida, kažu naučnici

0
EPA/ARMANDO BABANI

Dok se asteroid koji preti da uništi Zemlju približiva, kao deo radnje filma “Don’t Look Up”, naučnici Dženifer Lorens i Leonardo Dikaprio u žurbi teže da pokažu ljudima koliko je situacija ozbiljna.

Za mnoge je ovaj Netfliksov hit bio alegorija za klimatske promene koje pogađaju Zemlju. Međutim, par fizičara je nešto bukvalnije doživelo pitanje koje je smešteno u srce ove drame, a njihova razmatranja prenosi Gardijan.

Oni su se zapitali da li bi, u slučaju da je asteroid širok deset kilometara bio na šest meseci od udara, bilo načina da se izbegne katastrofa i uništenje Zemlje.

Odgovor bi, sa čisto tehničkog stanovišta, bio pozitivan.

“Mi pokazujemo da je čovečanstvo došlo do nivoa tehnološkog razvoja koji bi nas zaštitio od načina na koji izumrli dinosaurusi”, zaključili su profesori Filip Lubin i Aleks Koen, fizičari sa Univerziteta Santa Barbara u Kaliforniji.

Njihov rad od 15 strana predstavlja analizu pretnje koju bi opisani asteroid mogao da nanese, uz zaključak da bi potencijalni udar imao slične posledice kao onaj koji je istrebio dinosauruse pre 66 miliona godina.

Ukoliko bi se dozvolilo ovakvom objektu da uđe u Zemljinu atmosferu, to bi moglo da dovede do povećanja atmosferske temperature za 300 stepeni Celzijusa, što bi značilo uništenje celokupnog života na našoj planeti.

Za odbranu od ovakve pretnje postoje različiti metodi, a prednost se daje metodu ustinjavanja (PI metod). On podrazumeva niz penetratora koji bi ubrizgali nuklearne detonatore, te na taj način podelili asteroid na manje delove, koji bi ili potpuno promašili Zemlju, ili bi bili toliko mali da bi izgoreli pri ulasku u atmosferu. Radioaktivni fragmenti koji bi u nekom slučaju pogodili Zemlju – ne bi predstavljali problem, navodi se u radu.

Korišćenje ovakvog metoda predstavljalo bi politički izazov, s obzirom na zabranu upotrebe nuklearnog oružja.

Autori se međutim nadaju da bi u ovakvom slučaju prevladala logika, odnosno da bi oružje bilo iskorišćeno. Možda su fizičari inspiraciju našli u filmskom ostvarenju “Meteor” iz 1979. godine, u kojem su SAD i SSSR na trenutak odustale od Hladnog rata, kako bi se pozabavile krizom nastalom usled pristižućeg meteora.

Rad obuhvata i rešenje viđeno u filmu “Armagedon”, prema kojem su kopači nafte Brus Vilis i Ben Aflek poslati u svemir kako bi izbušili rupu u asteroidu veličine Teksasa i detonirali nuklearnu bombu koja bi asteriod raznela u deliće. Ovaj scenario je manje izgledan.

Ukoliko bi pokušaji uništavanja asteroida propali, sugeriše se da bi podzemni i podvodni bunkeri bili poslednja linija odbrane.

U analizi se optimistički zaključuje da je sprečavanje egzistencijalne pretnje izazvane ogromnim asteroidom bilo vrhunac naših tehnoloških sposobnosti.

“U idealnoj situaciji, nikada ne bi trebalo da doživimo ovakav scenario, ali bolje biti pripremljen, nego mrtav”, dodali su naučnici.

Oni nisu prvi koji su se bavili ovim scenarijom iz tehničke perspektive. Američka kancelarija za svemirska pitanja svake godine održava konferenciju na ovu temu, a na kojoj eksperti razmatraju najbolji način za izbegavanje katastrofe.

Međutim, neki ipak nisu toliko optimistični po ovom pitanju. Mark Mekagran, savetnik u Evropskoj svemirskoj agenciji nazvao je ovaj rad “klasičnom svemirskom štreberskom obmanom”.

“Odgovor jeste tehniče prirode, ali u potpunosti promašuje poentu filma. Ovde je reč o ignorisanju saveta koji nam naučnici daju i ponašanju većine koja je nezainteresovana”, napisao je Mekagran na Tviteru.