Kada je postalo jasno, i sudski potvrđeno, da će Novak Đoković biti deportovan iz Australije na osnovu odluke australijskog ministra za imigracionu politiku Aleksa Hoka da je proterivanje nužno i u skladu sa javnim interesu jer bi prisustvo najboljeg tenisera sveta moglo da podstakne nemire i proteste protivnika vakcinacije, reagovali su australijski pravnici i članovi organizacija za zaštitu ljudskih prava upozoravajući na brojne opasnosti ovakvog presedana. Marija O’Saliven, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta „Monaš“ u Melburnu i zamenica dirktorke Kastan centra za zaštitu ljudskih prava, u ekskluzivnom razgovoru za Nedeljnik objasnila je epilog procesa protiv Novaka Đokovića i opasne posledice odluke o proterivanju.
Kako komentarišete odluku suda o proterivanju Novaka Đokovića i 11-dnevnu sagu koja je okonačana proterivanjem najboljeg tenisera sveta iz Australije?
Mislim da je odluka legitimna. Federalni sud ne može ponovo da ocenjuje dokaze, može samo da razmatra zahtev za reviziju i utvrdi da li je ministar napravio pravnu grešku. Tako je zbog podele vlasti u Australiji – sudovi moraju biti odvojeni od vlade (izvršne vlasti).
Pri odbijanju Đokovićevog zahteva za reviziju, sudije su postupile ispravno sa pravne strane, oslanjajući se na ono što su argumentovale obe strane i na ono što stoji u Zakonu o migracijama.
Iako dokazi koje je ministar koristio za ukidanje vize – na primer da bi Đoković mogao da izazove građanske nemire – nisu bili toliko jaki koliko bi mogli biti, sudovi u Australiji mogu odobriti zahtev za sudsko preispitivanje samo ako postoji pravna greška od strane ministra. I mislim da nije bilo dokaza o jasnoj pravnoj grešci. Takođe, sud je morao da oceni odluku ministra u odnosu na deo Zakona o migracijama koji je korišćen. Ministar je koristio široka i lična ministarska ovlašćenja prema članu 133C(3) Zakona o migracijama. Taj deo dozvoljava ministru da otkaže vizu ako je smatra da bi prisustvo (određene) osobe u Australiji moglo da predstavlja rizik po zdravlje, bezbednost ili javni red i mir Australije, i da je otkazivanje u javnom interesu.
Dovoljno je da samo „može“ eventualno da predstavlja rizik?
Upotreba reči „može“ je važna – ministar nije morao da pokaže da bi Đoković predstavljao rizik, već samo da to može da uradi. Pojmovi „javni red“ i „javni interes“ su veoma široki i teško ih je osporiti na sudu.
U delu javnosti se pominje da je Novak nametao svoja pravila. Da li je bilo njegovih grešaka i da li je bilo grešaka i propusta na relaciji Tenis Australija, lokalna vlada, savezna vlada?
Mislim da je došlo do zabune jer je mnogo osoba bilo uključeno u donošenje odluka o (medicinskom) izuzeću od vakcine i vizi. Ne želim da ističem ko je napravio greške jer je to izvan mog domena stručnosti. Međutim, mogu reći da bi interakcija između izuzeća od vakcina i zakona o imigraciji u Australiji mogla biti jasnija.
Australijski advokati posle odluke ministra za imigraciju nisu dali mnogo šansi Đokovićevim advokatima. Koja su njegova ovlašćenja i kada ih, po zakonu, može koristiti?
Na saslušanju pred Federalnim sudom u punom sastavu, u nedelju 16. januara, Đokovićevi advokati su izneli neke veoma ubedljive argumente o obrazloženju ministra za imigraciju u njegovoj izjavi. Jednostavno rečeno, advokati su rekli da ministar ima dva izbora – da ukine vizu i deportuje Đokovića i da mu ne otkazuje vizu i pusti ga da ostane.
Oni su tvrdili da je „iracionalno“ da ministar za imigraciju dovodi u pitanje efekat Đokovićevog prisustva na raspoloženje protiv vakcinacije u Australiji, a ne i efekat koji bi imala njegova deportacija.
A onda je sudija Alsop rekao da ministar ima pravo da se oslanja i na „zdrav razum“, a ne samo na dokazni materijal…
Prag za utvrđivanje iracionalnosti je prilično visok – mora postojati nešto nelogično što je materijalno za konkretnu odluku. Ono što je sudija rekao jeste da nije bilo potrebno da ministar pokaže čvrste dokaze da je Đoković izazvao proteste i antivakcinalno raspoloženje kada je igrao na prethodnim turnirima, kao što to se čvrsti dokazi zahtevaju u krivičnom postupku. Priroda odluke o poništenju bila je takva da je bio dozvoljen niži standard dokazivanja.
Da li ima slučajeva u kojima je ministar prekoračio svoja ovlašćenja?
Sud ponekad utvrdi da je ministar za imigraciju prekoračio svoja ovlašćenja. Ali češći je slučaj da se utvrdi da je osoba iz imigracione službe prekoračila ovlašćenja – službenik granične policije na aerodromu ili državni službenik koji odlučuje o izbegličkoj vizi. Teško je tražiti sudsku reviziju ličnih ovlašćenja ministra.
Govorili ste da presedan može stvoriti ozbiljne i opasne posledice u budućnosti. Koje su to opasnosti?
Odluka Federalnog suda se može smatrati pravno opravdanom s obzirom na širinu ovlašćenja za otkazivanje vize prema Zakonu o migracijama. Međutim, mora se razmisliti o budućim implikacijama ovih ovlašćenja i šta to znači za sposobnost vlade da ukida vize.
Osnova nalaza ministra za imigraciju je da je dovoljno da se pokaže da Đoković, kao kultna sportska zvezda za koju se smatra da je protiv vakcinacije, možda može da podstakne raspoloženje protiv vakcinacije u Australiji.
Prema tome, jedna potencijalna posledica je da, ako proširimo ovu logiku na druge ljude, to bi moglo opravdati otkazivanje vize svakom pojedincu koji se smatra „uzorom“ i za kog ministar može da smatra da može da izazove društvene nemire ili proteste. Ovo može uključivati i aktiviste za zaštitu životne sredine poput Grete Tunberg ili druge aktiviste za (zaštitu) ljudskih prava koji bi možda želeli da dođu u Australiju da govore, ali im može biti odbijena viza jer njihovo prisustvo u Australiji može izazvati nemire ili proteste.
Da li su time ugrožena prava na slobodu govora i mišljenja?
Kada je reč o ličnim slobodama i ljudskim pravima, napominjem da Australija nema povelju o pravima na federalnom nivou. Ovo je relevantno jer su neki pravni komentatori tvrdili da je slučaj pokrenuo pitanja slobode izražavanja. To je zato što je jedan od razloga zašto je viza ukinuta bio taj što je prisustvo gospodina Đokovića moglo da podstakne rasprave i proteste protiv vakcinacije.
Iako ne postoji povelja o pravima u australijskom ustavu, moguće je da je Đoković mogao da argumentuje ono što se zove „ustavna implicirana sloboda političke komunikacije“ (što je vrsta principa slobode izražavanja). Međutim, o tome bi bilo prilično teško raspravljati i verovatno bi morao da se žali Vrhovnom sudu Australije.
U novom Nedeljniku koji je na kioscima od 20. januara čitajte veliku analizu o epilogu i posledicama deportacije Novaka Đokovića. O tome za novi Nedeljnik ekskluzivno govore Asanžov advokat Greg Barns i ekspertkinja za imigraciono pravo Sangita Pilaj.
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom.
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
