Dokazali smo da je u Srebrenici postojala namera genocida: Piter Mekloski, haški tužilac koji je gonio Mladića

0
screenshot

Ratko Mladić jeste bio u Beogradu kada su se dešavala ubistva u Srebrenici, ali je on i tada komandovao vojskom, tvrdi za Nedeljnik haški tužilac Piter Mekloski, koji se smatra ključnom osobom za rasvetljavanje svih događaja u Srebrenici 1995. Sa Mekloskim smo razgovaralipovodom dokumentarnog filma o suđenju Ratku Mladiću koji će biti prikazan na ovogodišnjem Beldoks festivalu 11. maja u beogradskoj Dvorani kulturnog centra. Mekloski je jedan od glavnih likova koji se pojavljuju u tom filmu, snimanom tokom pet godina haškog procesa protiv Mladića. Autori filma su imali do sada neviđeni stepen pristupa tužiocima, odbrani, svedocima, članovima Mladićeve porodice i onima koji ga podržavaju u Bosni. Mladić je, da podsetimo, 2017. proglašen krivim za genocid i zločine protiv čovečnosti i osuđen je na doživotni zatvor. Žalbeni proces je u toku.

Kad ste počeli da istražujete događaje u Srebrenici?

Moj prvi dan na poslu u Haškom tribunalu je bio 1. oktobar 1996. godine i predmet Srebrenica mi je dodeljen dan ili dva posle dolaska u Tribunal. Radio sam na istraživanju i procesuiranju Srebrenice sve do presude Mladiću. Kad je presuda objavljena, Haški tribunal je prestao sa radom i to je bio moj poslednji slučaj. Imam 65godina, a u istrazi slučaja Srebrenica radio sam ukupno 21 godinu.

Mladić je osuđen za genocid, a za dokazivanje genocida je najvažnije postojanje namere. Na osnovu čega ste utvrdili da je namera postojala?

Imali smo dokaze za postojanje specifične namere da se uništi celo ili barem deo muslimanskog stanovništva u Bosni. Izneli smo dokaze o pronađenim telima ubijanih muškaraca koji su imali podignute ruke, ali i o tome da je ubijeno oko 7.000 ljudi tokom ta dva ili tri dana u julu 1995. Dokazi su i to što su preseljene sve žene i deca iz kuća u okolini. Sudije su videle to ubijanje mnogih muškaraca i dece i patnju koju su doživele preseljene žene. To su bili dovoljni dokazi koji su dokazali nameru i sudije su presudile da su događaji u Srebrenici genocid. To je prvo urađeno u procesu protiv generala Radoslava Krstića koji je bio komandant Drinskog korpusa u danima kada su počela prva ubijanja.

Da li je jedini dokaz za postojanje namere bio snimak sa sastanka sa lokalnim stanovništvom u hotelu “Fontana” na kojem Mladić govori da ljudi iz okoline Srebrenice “mogu ostati ili nestati” ili je bilo i drugih?

Mladić je uradio nekoliko stvari koje su pokazale njegovu nameru. Pre sastanka u hotelu “Fontana”, okrenuo se ka kameri u Srebrenici i rekao: sada je vreme da se “osvetimoTurcima ovde”. Onda je nekoliko sati kasnije u hotelu “Fontana” ponovio dva ili tri puta u lice muslimanima da će “preživeti ili nestati” i da ako hoće da prežive, onda bi trebalo da se predaju i polože oružje. Svi koji su se predali su ubijeni narednih dana. To je bio značajan dokaz namere. Niko nije mislio da se on šalio kad je to rekao da mogu nestati, jer je imao realnu moć i autoritet da se to i dogodi. Oni su na kraju nestali, ali smo zahvaljujući teškom radu u istrazi pronašli više od 6.000 ljudi u masovnim grobnicama.

Da li je zaista utvrđeno koliko je tačno bilo žrtava u Srebrenici?

Oko 6.000 ljudi smo pronašli u masovnim grobnicama i oko 1.000 je bilo ubijenih koji su pronađeni van tih lokacija. I dalje se 1.000 ljudi vodi kao nestalo i ne zna se šta je sa njima. Ili su ubijeni, ili su poginuli u borbama, ili su nastradali iz nepoznatih razloga. Imamo značajne dokaze da su mnogi od njih ubijeni i sahranjeni u manjim grupama ili su ostavljeni da leže u šumi. Mi znamo da nismo uspeli da sve pronađemo, 1.000 se i dalje vodi kao nestalo, ali ne znamo koliko je tačno od njih ubijeno.

Značajna tačka odbrane je bila da je Mladić u vreme Srebrenice imao čvrst alibi, tačnije da je bio u Beogradu gde je imao sastanke sa Karlom Biltom, Torvaldom Stoltenbergom i Jasušijem Akašijem. Kako komentarišete tu činjenicu?

Mi smo se saglasili sa odbranom da je Mladić krenuo u Beograd 14. jula. U filmu se vidi i deo sa suđenja u Hagu gde je svedočio Mladićev vozač, koji je u unakrsnom ispitivanju, na moje pitanje, rekao rutu kojom su putovali za Beograd. Oni su prolazili pored mesta gde su se dešavala masovna ubistva. Na primer, u tom trenutku je u Kravicama ubijeno 800 ljudi, a oni su automobilom prolazili na svega par kilometara od tog mesta i drugih gde su već počele likvidacije. Saglasili smo se sa odbranom i da je on 15. jula bio u Beogradu, kao i da je i 16. bio na sastanku. Ali, u isto vreme imamo i video-snimak na kojem se vidi da on razgovara sa Vinkom Pandurevićem, komandantom Zvorničke brigade, o tome šta se dešava u Bosni i u Žepi. Imamo i transkripte o tome kako dobija izveštaje o stanju u Bosni. Mladić je tada bio u uniformi na VMA i u kasarni VJ, znači ostao je u komandi. Mi smo našli dokaze da se vratio u Bosnu u noći 16. jula, dok je odbrana tvrdila da je došao dan kasnije. Dakle saglasili smo se da je bio u Beogradu, ali se nismo saglasili da li je bio u komandi. Odbrana je tvrdila da nije bio u komandi, a mi smo rekli da je ostao u komandi i da je ostao u kontaktu sa svojom vojskom.

Prva ubistva u Kravicama su krenula u objektima za koje je zadužen bio MUP? Da li je to tačno, odnosno da ti objekti nisu bili u nadležnosti Vojske Republike Srpske?

To su bile specijalne policijske snage RS komandanta Ljubiše Borovčanina i on je bio jasno pod komandom Ratka Mladića, i mi smo to dokazali tokom suđenja. Mladić je bio u Kravicamanekoliko sati pre početka ubijanja i nema sumnje, po našem mišljenju, da je on naredio ta ubistva.

Da li je po vašem mišljenju Haški tribunal pomogao u otkrivanju istine i ispunio misiju?

Mi smo bili tu da utvrdimo individualnu odgovornost za zločine bilo da su Srbi, Bošnjaci ili Hrvati. Imali smo mnoge uspehe, posebno u slučaju Srebrenice, gde imamo presude. Imali smo uspeh u mnogim drugim procesima protiv bosanskih Hrvata i bosanskih Srba. Nažalost, nismo imali uspeh u slučaju Milošević jer je umro, i imali smo neuspeh u procesima protiv muslimanskih vođa kao što su Sefer Halilović i Naser Orić. Nismo imali uspeh ni u procesuiranju kosovskih Albanaca.

Šta očekujete od ovog dokumentarnog filma?

Film je dobro balansiran i objektivan. Očekujem različite reakcije od različitih grupa. Nadam se da će biti dobro prihvaćen u Beogradu, iako sam siguran da će biti neslaganja.