Dnevnik iz oslobođenog Jasenovca; Kako se na Balkan vratila krvna osveta; Razgraničenje u Borči – Na kioscima je novi Nedeljnik

Posle praznične pauze, izašao je novi broj Nedeljnika. Pogledajte šta vas čeka između korica. Svi čitaoci dobijaju na poklon novi broj Digital Business Review

0
Fotografije: Profimedia, Tanjug

PRVI PUT U JASENOVCU – Branko Savić, foto-reporter tek osnovanog Tanjuga, 4. aprila 1945. sa partizanima ušao je kao prvi novinar na svetu u Jasenovac. Svoja sećanja, srećom, pedantno je upisao u novinarsku belešku, pod naslovom “Put na front”. Fotografije koje je tada napravio nikada nisu ugledale svetlost dana, sklonjene su da se ne bi videle sve strahote ovog koncentracionog logora, da se ne bi narušavalo krhko “bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti” u novoj Jugoslaviji. Kao svedočanstva ostala su sećanja prvog fotografa Tanjuga i požuteli novinarski blok, čiji sadržaj Nedeljnik ekskluzivno objavljuje.

CRNA GORA – Kako su dva naselja sa jedva 3.500 stanovnika, na teritoriji grada koji je pod zaštitom Uneska, postala poznata na tri kontinenta? Kako je “Nevjesta Jadrana” rodila čudovišnu hobotnicu sa pipcima raširenim na svim stranama sveta? Kako se u Crnu Goru vratila krvna osveta? Nedeljnik je istraživao pozadinu i budućnost sukoba dva klana iz Kotora, Škaljaraca i Kavčana.

ZAŠTO PROPADAJU NACIJE – “Politička moć u siromašnim zemljama uvek je koncentrisana oko grupe ljudi koja stvara bogatstvo njima samima, dok u naprednim zemljama postoji pluralistički sistem i otvorenost za dolazak novih političkih lidera”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

RAZGRANIČENJE – Mon Đuraj je personifikacija slike koju srpska zvanična politika godinama pokušava da predstavi – čovek koji je otišao sa Kosova, u drugi kraj svoje zemlje, gde ima bolje uslove za život. I umesto da njegovu sliku drže kao političku razglednicu u pregovorima sa Prištinom, moraće da se zadovolji time što mu nije razbijeno staklo na pekari, jer “i Srbe napadaju na Kosovu”. Kako smo došli do toga da smo se razgraničili s jednim Albancem u Borči?

NISAM MISLIO NA BERLIN – Umesto prodora u pregovorima Beograda i Prištine, sastanak u Berlinu je ukazao na nedostatke spoljne politike EU. Stvar je dodatno zaoštrena, čini se namerno, izjavom ministra odbrane Aleksandra Vulina da “ako EU neće Srbiju, onda ima ko je hoće”.

STRANAČKA SCENA – Kad sam čuo da će se nova, dugo očekivana, stranka Dragana Đilasa zvati Stranka slobode i pravde, nisam cinično kao neki koji strahuju od njene potencijalne “stožernosti”, ili su jednostavno pakosni, pomislio na Erdoganovu Stranku pravde i razvoja, na Partiju pravo i pravda evroskeptika Jaroslava Kačinjskog, na Stranku slobode i pravde Muslimanske braće u Egiptu ili na Stranku pravde i pomirenja Muamera Zukorlića, piše Zoran Panović u analizi u novom broju Nedeljnika.

CARINSKI RAT – Imajući u vidu da je izvoz na Kosmet grubo činio solidnih 3% ukupnog izvoza zemlje, gubitak od novembra prošle godine uopšte nije zanemarljiv. Međutim, nije ni onoliki koliki je predstavljen u javnosti (operiše se brojem od oko pola milijarde evra) i nije glavni faktor snažnog usporavanja privrednog rasta Srbije u prvom tromesečju tekuće godine. Istraživanje Gorana Nikolića o tome koliko Beograd stvarno koštaju prištinske takse.

JURIŠ NA TRAMPA – Demokrate će na svojim stranačkim izborima birati između kandidata 20. i 21. veka. Između generacije koja se rodila kada nije postojala ni televizija i onih koji ne znaju kako izgleda “crno-beli svet” i život bez kompjutera, interneta, mobilnih telefona, plej stejšena. Najstariji kandidati Sanders i Bajden bukvalno mogu da budu dede novoj zvezdi američke politike Pitu Butidžiču, piše Željko Pantelić u velikoj spoljnopolitičkoj analizi preliminarnih izbora demokrata u SAD.

HIPNOTISTI – “Je li ko čitao novu analizu evropskih eksperata za bezbednost, koja Vučića optužuje za trampovsku moć hipnoze birača?”, pita se Ljiljana Smajlović u kolumni u novom broju Nedeljnika.

S. MAKEDONIJA – Ko je prvi predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski i zašto je njegova sudbina, kao i sudbina zemlje, odavno projektovana? Savetnik za nacionalnu bezbednost dvojice predsednika, Borisa Trajkovskog i Branka Crvenkovskog, nekadašnji šef analitike MUP-a koji je prijavio da vozi praistorijski kragujevački krš, nije mogao da ima drugačiji izbor, osim da pobedi. Raskopčavanje mita u novom Nedeljniku.

MINI-ŠENGEN – Francuski predsednik Emanuel Makron predvodi grupu država članica EU koje već uveliko rade, iza kulisa, na stvaranju tzv. “mini-Šengena”, odnosno suženog prostora slobodne cirkulacije robe i ljudi bez graničnih kontrola u EU. Cilj te akcije je da se iz društva privilegovanih članica EU izbace zemlje koje odbijaju da prihvate ravnomernu preraspodelu migranata i one koje ne poštuju proceduru registracije migranata i kontrole granice, objašnjava Željko Pantelić najavu “Mini-Šengena”.

DBR – Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju novi broj časopisa Digital Business Review. Tema ovog broja je digitalna transformacija zemalja Zapadnog Balkana.

TAJNA BRAKA – Kažu da nije moguće razumeti nečiji brak. I nema to mnogo veze sa Mirkom Vasiljević, koja je izjavila da žena mora da zna da je “žensko, a to podrazumeva da mora da zaćuti kada treba jer mi treba mudro da naučimo da ćutimo…” jer “onda brak opstaje”, i izgleda najvažnije, tada “dobijete šta god hoćete”, citat. Pitanje braka je mnogo šire pitanje od toga kada će ko zaćutati. Ali, kako parovi stvarno opstaju i žive, sa čime se suočavaju, šta ih nervira… Istraživanje iz časopisa Njujork u novom Nedeljniku.

MADONA – Pop kraljica Madona ceo život bori se protiv samo jedne stvari: predrasuda. Diva pop muzike, posle toliko decenija na sceni, a u iščekivanju izlaska svog 14. albuma “Madam X”, požalila se britanskom Vogu da se od osamdesetih ništa nije promenilo kada je u pitanju stav prema njoj i da i danas mora da ulaže nesvakidašnji napor da bi dokazala da je ostala Madona. Šta je istina?