Dijalog, izbori, bojkot…: Da li će razgovor vlasti i opozicije nešto promeniti u srpskoj politici?

0
Foto: Profimedia

Vlast i opozicija su seli za isti sto. U organizaciji civilnog sektora. Sastanak je bio na neutralnom terenu. Na prvi pogled sedenje za istim stolom je velika promena u ondosu na dosadašnju atmoseferu u srpskoj politici, gde se činilo da je za ove aktere i boravak u istom gradu jedva izdrživ. Da li će “nešto što liči na dijalog” doneti neke značajnije promene u srpskom političkom životu?

Dan kasnije reakcije stižu sa različitih strana političke scene, od vlasti i od opozicije, od partija, pokreta, pojedinaca, građana…

Dok su se jedni bavili načinom na koji su “selektirane” delegacije, drugi su govorili o temi razgovora, a u pitanje su dovođeni pojedinačni motivi za prisustvo tom sastanku.

Značaj ovom sastanku umanjila je premijerka Ana Brnabić koja je izjavila da je bilo i važnijih tema tog dana, kao i da se na sastanku govorilo o “uslovima koji su nametnuti dok je na vlasti bila sadašnja opozicija”.

“Govorilo se o ‘demokratskim tekovinama’ koje su oni napravili da bi pobeđivali na svim izborima. Bilo je reči o promeni skupštinskog poslovnika koji su oni doneli, a Srpska napredna stranka nije dirala. Poslovnik im se danas ne sviđa zbog toga što ne daje prostora opoziciji”, rekla je Premijerka na televiziji “Prva”.

Ona je naglasila da je Srpska napredna stranka “uvek bila raspoložena za dijalog” i da nije bilo potrebe da se na tu partiju vrši bilo kakav pritisak, ali je naglasila da bi sa opozicijom za isti sto sela “ako mora”.

Predstavnici opozicije su se u svojim komentarima održanog sastanka iza zatvorenih vrata usmerili na različite aspekte tog okupljanja.

Dveri: Nije bitno mesto sastanka…

Pokret Dveri poručio je da se od početka zalaže za dijalog između vlasti i opozicije kojim bi se sprečile dalje opasne turbulencije u društvu, uz sugestiju da konkretan dogovor o slobodi medija i fer i poštenim izbornim uslovima mora da bude stavljen na papir najkasnije do septembra.

Dveri ističu da mesto održavanja sastanka nije toliko važno, pošto je odluka da se sastanak održi na Fakultetu političkih nauka, negativno dočekana u delu javnosti.

“Možemo razgovarati u Vladi, Skupštini, stranačkim prostorijama, SANU ili bilo gde drugo, ali je od mesta sastanka mnogo važnije pitanje da li je to zaista dijalog ili fingiranje dijaloga, koji su rokovi da nešto bude i dogovoreno, i – presudno – koje su garancije da će dogovoreno biti i sprovedeno u zadatim rokovima”, ističe pokret Dveri.

Ipak, taj pokret kritikuje sastav delegacije vlasti.

Oni ističu da je pogrešna odluka da tu delegaciju predvodi ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i napominju da “postoje dokazi da ima kupljenu diplomu i lažni doktorat nauka, odnosno da je falsifikovao javnu ispravu”.

Slično viđenje izneo je i predstavnik pokreta “Ne davimo Beograd” Radomir Lazović, koji je pored toga rekao i da je pokret znao da se sastanak održava, ali da na njega nije bio pozvan.

“Ne bih da se pravim da je sve ok, baš nije. Baš mislim da je to jedna provokacija i mislim da su to ljudi koji ne zaslužuju da se sa njima sedi, ali ako postoji viši cilj…”, rekao je Radomir Lazović za N1.

On je naglasio da problemi sa izbornim sistemom, o kojima je na sastanku i bilo reči, “idu u tri pravca”.

“Jedan je zloupotreba funkcionerske kampanje, zloupotreba moći tako što se pritiskaju ljudi da moraju da glasaju, kao i finansiranje koje je netransparentno. Drugi bi bio birački spiskovi koji su neuređeni, netransparentan način funkcionisanja biračkih odbora…”, navodi Lazović.

Jeremić: Uspeh u slučaju bojkota je izvesniji

Najveći deo opozicije, kao rešenje za postojeće izborne probleme vidi bojkot. To je u Šapcu na jednoj od održanih tribina izjavila Marinika Tepić, bojkot se ističe kao rešenje u saopštenju pokreta Dosta je bilo, a o tome je govorio i Vuk Jeremić.

“Učinićemo sve da režim obezbedi fer izborne uslove, ali spremni smo za bojkot ako se nešto fundamentalno ne promeni. Imam velike rezerve da će se to dogoditi, i bio bih veoma pozitivno iznenađen ako bi se promenile okolnosti. Lično smatram da je uspeh u slučaju bojkota mnogo izvesniji i da ćemo bojkotom skratiti put ka promeni vlasti. Naš cilj je da promenimo sistem. Do toga ne može da dodje bez promene režima, a prvi korak ka tome je njegova delegitimizacija”, rekao je Jeremić.

Nepoverenje u mogućnost promene izbornih uslova izneo je i bivši predsednik Srbije Boris Tadić koji je naglasio da je za tako nešto “potrebna motka” međunarodne zajednice.

“Potreban je posrednik iz međunarodne zajednice, ali nemam informaciju da neko takav dolazi”, rekao je Tadić.

Sergej Trifunović: “I šta sad?”

Predstavnici Fonda za otvoreno društvo, koji je učestvovao u organizaciji zatvorenog sastanka i to prema Chatham House pravilima, izdali su saopštenje kojim su pojasnili da su na sastanku predstavnici organizacija CRTA i CeSID predstavili svoje analize i predložili set pitanja u izbornom procesu koji mogu da se reše ili saniraju u kratkom roku, odnosno do sledećih izbora.

U saopštenju se navodi i da bi na duži rok takav dijalog mogao da doprinese trajnom otklanjanju problema u izbornom sistemu, a naglašeno je da bi se tako “ojačalo poverenje gradjana u institucije i demokratski poredak”.

Kako stoji u saopštenju, teme narednih razgovora biće finansiranje kampanje, pristup medijima, birački spisak i izborna administracija, kao i obezbeđivanje biračkog prava svim građanima.

U prvi mah, pojavili su se komentari da na sastanku nije bilo predstavnika Pokreta slobodnih građana, ali je predsednik tog pokreta Sergej Trifunović to demantovao i postavio pitanje čiji odgovor, verovatno, zanima veliki broj građana Srbije – i šta sad?

On je na jednu od kritika korisnika Tvitera, odgovorio na zanimljiv način.

“FPN, Crta, Cesid i sve parlamentarne stranke, su se odazvale na poziv Fonda za otvoreno društvo na kome se priča na temu izbora, jer trazimo izborne uslove. Ne valja kad se priča, ne valja kad se ne priča, ne valja kad Boško udje u RTS. Ne valja ništa…”