Digitalni modeli i rešenja ključni su deo strategije svih industrija

    Piše Ivana Vulić, direktor Službe za marketing i komunikacije, Triglav osiguranje

    0
    Foto: Promo

    Komunikacione tehnologije bile su naučna i tehnološka otkrića koja su se najbrže i najneposrednije primenjivala u stvarnom životu i međuljudskim odnosima, relativizirajući dotadašnje doživljaje vremena i prostora i dajući veću mogućnost za njihovu kompresiju. U periodu od oko 150 godina videli smo potpunu promenu u načinima komuniciranja – pisma i telegraf zamenjeni su SMS-om, glasovnim porukama, videima i društvenim mrežama. Strpljivo iščekivanje vesti koje bi stizale poštom nedeljama ili mesecima zamenilo je praktično fizičko učestvovanje u događanjima putem live streamova. I to bilo gde na zemaljskoj kugli.

    Činjenica je da je savremena komunikacija brža nego pre i da je važan deo fenomena globalnog ubrzavanja i umrežavanja, čije efekte svi sigurno osećamo. Da bi bila globalna, savremena komunikacija mora biti tehnološki posredovana i u stalnom usavršavanju.

    Danas je teško pronaći nekoga ko ne koristi mobilni telefon, uključujući i decu u osnovnim školama. Iako se sprava naziva telefonom, funkcija mu je odavno prevazišla govornu komunikaciju sa drugima: to je naš asistent, poštansko sanduče, kamerman, snimatelj, prijatelj, televizor, zabavljač (verovatno sam nešto propustila).

    Bliska povezanost komunikacije i tehnologije pomogla nam je da “eliminišemo” geografsku i vremensku udaljenost u komunikaciji sa drugima. Ipak, uskratila nam je tete-a-tete komunikaciju sa ljudima i kreiranje autentičnih životnih iskustava. Lajk za snimak koncerta koji odgledate na YT nikada neće moći da zameni fizičko prisustvo i doživljaj. Ne manje važno, preveliko oslanjanje na tehnologiju daje nam osećaj da ne moramo da pamtimo ili da učimo, pa ako se desi da izgubite mobilni telefon možete imati problem ukoliko ne znate napamet bar nečiji telefon.

    Kako bismo efektivno komunicirali u 21. veku, potrebno je da konstantno usavršavamo svoja tehnološka znanja. Za pripadnike generacije X, koji su definitivno digitalne pridošlice, ovo je teže i ima manje smisla nego za recimo milenijalce, digitalne urođenike, koji su od malih nogu okruženi internetom i tehnološki uslovljenom komunikacijom.

    Najveća trka vodi se na polju društvenih mreža. Stalno se inoviraju sadržaji i formati, a sve radi izazivanja pozitivnih reakcija drugih, komentara ili lajka. Ili, razume se, radi ostvarenja poslovnih ciljeva, budući da mreže predstavljaju veoma ozbiljno tržište na kojem, jednostavno, morate biti.

    Korisnici društvenih mreža izgrađuju identitet u virtuelnom svetu, proveravaju tuđe i beleže sopstvene aktivnosti, konstantno se povezuju, ali izostanak neposredne komunikacije i predugi boravak u digitalnom svetu mogu dovesti do stvarne društvene socijalne izolacije, do digitalne neempatičnosti. Jedan od izazova savremene kulture je fenomen digitalnog narcisizma. Digitalni narcisizam podrazumeva nedostatak empatičnosti i socijalizacije u realnom svetu ali i povišenu osetljivost na kritike ili nedostatak pažnje u virtuelnom svetu. Fenomenom su se bavile brojne studije koje su pokazale da su korisnici društvenih mreža skloniji depresiji, osećanju niže vrednosti i neuspešnosti.

    I savremeni potrošač, budući da živi u digitalnom prostoru i da troši putem mobilnog telefona, očekuje i zahteva kupovinu “sad i odmah”. Digitalni modeli i rešenja ključni su deo strategije bukvalno svih industrija, uključujući industriju osiguranja, koja se tradicionalno smatra veoma konzervativnom. Sada do polise osiguranja putovanja ili domaćinstva dolazite u nekoliko klikova ili prijavljujete štetu na automobilu online. Proizvodi koji se sada prioritetno razvijaju vezani su za osiguranje poslovanja od cyber rizika.

    Doba pandemije koje još uvek traje svojevrsan je izazov za fenomen komunikacije. Zahtevi za socijalnom distancom kao preporukom za ponašanje u prethodnih godinu i po nisu bili ništa drugo do preporuke za držanje fizičke distance. Socijalne distance praktično i da nije bilo, budući da digitalna kultura cveta.

    Opravdano je pretpostaviti da će se sa krajem pandemije fizička komunikacija među ljudima malo oporaviti. S druge strane, ukoliko se ubrzo osmisli neki uređaj koji će automatski vaša raspoloženja iskomunicati prijateljima, to možda i neće biti neophodno. Ono što je sada sasvim izvesno jeste da će razvoj tehnoindustrije odrediti dalje pravce međuljudske komunikacije.