Digitalna transformacija zdravstvenog ekosistema

    0

    Digitalizacija uveliko menja način na koji se danas leče pacijenti i fukcionišu zdravstveni sistemi. Promene i prednosti koje digitalizacija donosi su velike i zahtevaju zajednički rad javnog i privatnog sektora. Srbija je načinila nekoliko važnih koraka na putu digitalizacije zdravstva, ali veliki posao tek predstoji. Ta transformacija je šansa, ne samo za razvoj zdravstvenog sistema, već i ICT sektora u Srbiji, smatraju učesnici tribine “Digitalna transformacija zdravstva”. Tribinu je organizovala Švajcarsko-srpska trgovinska komora, zajedno sa kompanijom Roche, jednim od osnivača ŠSTK-a, a skup je otvorila njegova ekselencija ambasador Švajcarske u Republici Srbiji i u Crnoj Gori Urs Šmid. On je naglasio da Švajcarska i Srbija zahvaljujući snažnim ekonomskim odnosima mogu kvalitetno da sarađuju i na polju digitalizacije. Šmid je naveo da Švajcarska već snažno podržava inicijative za promociju digitalne ekonomije u Srbiji i saradnju sa švajcarskom poslovnom zajednicom koja investira u ICT, kao i da je moguće između dve zemlje dodatno osnažiti  trgovinu digitalnih usluga, hardvera, razmene znanja i talenata u oba smera.

    Predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore Majo Mićović fokusirao se na zaštitu podataka i istakao je da zdravstveni sistem baziran na personalizovanom pristupu može da generiše ogromnu količinu digitalnih podataka povezanih sa ličnim podacima pacijenta. On je istakao da GDPR definiše vrlo striktno sve aspekte zaštite koje moraju biti sprovedene kako ne bi bilo zloupotrebe. Mićović dodaje da je važno isplanirati sistem sigurnosnih mera koji će pratiti sve procese u digitalizaciji zdravstva. Predsednik Komore smatra da švajcarska i srpska ICT tržišta mogu odlično da sarađuju na tom polju i podstaknu bilateralni razvoj dve zemlje.

    Savetnik predsednika Vlade Srbije za digitalno zdravstvo Dejan Kovačević rekao je da je srpska vlada prepoznala potrebu saradnje sa privatnim sektorom u postavljanju i napretku ka strateškim ciljevima kao što su viši kvalitet zdravstvene zaštite, povećanje efikasnosti zdravstvenog sistema i otvaranje vrata za istraživanja i inovacije u zdravstvu korišćenjem modernih informatičkih rešenja i alata.

    Kovaćević je istakao da su izazovi digitalizacije zdravstva raznorodni i kompleksni i da je moguće ih rešiti najefikasnije saradnjom javnog i privatnog sektora.

    Dr Nik Guldemond (Nick Guldemond), istraživač Medicinskog centra Univerziteta u Lajdenu (Holandija) naveo je da su postojeća digitalna rešenja koja se koriste u zdravstvu najčešće nepovezana, a da personalizovana zdravstvena zaštita koja anticipira potrebe pacijenata zahteva dobru povezanost i komuniakciju i da je zbog toga važno potpuno redizajnirati zdravstvene sisteme. Guldemond je dodao da integrisana i posebno skrojena strategija može uticati na uspešno transformaciju zdravstva.

    Nebojše Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“  ukazao je na to da u domenu zdravstva, baš kao i u mnogim drugim oblastima, jedinstvena prilika da se iz Srbije promeni svet leži u startapima. Đurđević kaže da je sve više inovativnih tehnoloških rešenja koja transformišu način razmišljanja o dijagnostici i terapiji, ubrzavaju postojeće procese i otvaraju nove mogućnosti za lečenje.

    Đurđević naglašava da, za razliku od nekih drugih i učesnika u zdravstvenom ekosistemu, startapi iz male zemlje kao što je Srbija imaju podjednake šanse da postanu globalni lideri u svom domenu i da, pored unapređenja svetskog zdravstva, donesu ogromnu dobit za srpsku ekonomiju.

    Ana Goveradica, generalni direktor kompanije Roche za Srbiju i Crnu Goru, i potpredsednik ŠSTK-a,  istakla je da Srbija već ima dobru osnovu za digitalizaciju zdravstva jer je veliki deo ustanova već integrisan kroz dve informatičke platforme, ali da je važno sada razviti alate koji će sve raspoložive podatke obrađivati i koristiti tako da lečenje i sam zdravstveni sistem budu efikasniji. Govedarica dodaje da su mogućnosti lečenja koje digitalizacija otključava neverovatne i da je važno da što veći krug ljudi iz raznih oblasti bude uključen u taj proces kako bi se izgradilo što optimalnije rešenje.