Devetoro osuđenih komunista u Sremskoj Mitrovici: Beli teror, crvena prava i kako je izgledao rat države i KPJ pre Drugog svetskog rata

0
Delegati Prvog kongresa SRPJ(k) ispred zgrade nekadašnjeg hotela Slavija, 1919. godina. Foto Wikimedia commons

Prelomni psihološki momenat za obračun države sa komunistima dogodio se sredinom 1921. godine kada su izvršeni atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića (bilo je to 29. juna) i ubistvo Milorada Draškovića (21. jul).

U prvom slučaju osuđen je Spasoje Stejić koji nije ni poricao svoje učešće u komunističkom pokretu. Veza sa KPJ bila je očigledna i u slučaju ubistva ministra unutrašnjih dela Milorada Draškovića, za šta su optuženi komunisti iz Bijeljine okupljeni oko organizacije ‘Crvena pravda’. Već 1. avgusta 1921. u Skupštini je izglasan Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u Kraljevini SHS, kojim je zabranjen rad KPJ, kao i rad komunista u državnim službama. Tri dana kasnije poslanički mandati svih komunističkih poslanika u Skupštini bili su poništeni.

Na sudskim procesima komunistima je suđeno ne samo za pojedinačni akt učinjen protiv poretka u državi, već i za samu pripadnost KPJ, SKOJ-u ili nekoj drugoj komunističkoj organizaciji, čime se želelo obeshrabriti postojeće članstvo i u potpunosti ugušiti ilegalan rad komunista.

Među žrtvama, kako se govorilo u komunističkoj štampi, ‘belog terora’, nalazili su se organizacioni sekretar KPJ Đuro Đaković i sekretar Crvene pravde Nikola Haćimović, koji su, prema zvaničnom izveštaju policije, poginuli 25. aprila 1929. na austro-jugoslovenskoj granici prilikom
pokušaja bekstva…

Diktatura kralja Aleksandra bila je ugaoni kamen borbe komunista za urušavanje postojeće države. Državna represija, međutim, po rečima Dušana Bojkovića, istoričara iz Arhiva Jugoslavije nije imala masovni karakter. A aktivnosti komunista su polako zamirale.

„Prema izvorima KPJ, u trenutku zavođenja ličnog režima kralja Aleksandra Karađorđevića u januaru 1929, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici nalazilo se svega devet osuđenih komunista, u Lepoglavi četiri, u Zenici tri, dok je u Požarevcu bila zatvorena manja grupa omladinaca…”

U novom Nedeljniku čitajte veliko istraživanje o 100 godina komunizma kod Srba. Kako je rastao komunizam pre Jugoslavije, zašto je i sujetni Marks poštovao Svetozara Markovića, kako su komunisti prvi put došli na vlast 1920. godine, kako je zaista izgledala represija Kraljevine SHS prema komunistima, šta bi danas rekli Filip Filipović i drugovi, gde leže istinski koreni samoupravljanja…

Novi Nedeljnik na kioscima je od četvrtka 23. maja, digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET