Dela koja su me oblikovala: Odgovara Gorčin Stojanović

0
Gorčin Stoijanović
Foto Nedeljnik

NChallenge

Knjige

Pustolovine Toma Sojera, Lovac u žitu, Portret umetnika u mladosti, Sentimentalno vaspitanje, U potrazi za izgubljenim vremenom. Tim redom. Tako sam rastao, to me je napravilo. I još, dabome, Kiš i Kovač. A pre svega i iznad svega – Hamlet.

Stripovi

Ćale je sredinom sedamdesetih doneo Pegaz. I u njemu Lazar Stanojević – Svemironi. Posle toga je dalje moglo samo sa Čarlijem Braunom, u onim pejperbek izdanjima što su se mogla kupiti u Prosveti kod SANU. Pa – Novi Kvadrat.

Muzika


Etida/Jedna žena, Korni grupa. Crveni album Bitlsa. Potom Lennon kao figura, ne samo muzička. Pink Floyd. Pa udar: Patti Smith, Television, Costello, Dury, Clash. Talking Heads, Pionir, 27. 7. 1982. U dvanaestoj – otkrivanje klasike. Pasija po Mateju, Bah. Keith Jarrett – Keln, stričev poklon. Zawinul i Miles. Buldožer, Paraf, Šarlo.

Poyorište

Zbogom, Judo, Egon Savin. Imam 13. A tri godine kasnije – Klasni neprijatelj, Vito Taufer, ljubljansko Mladinsko gledališče. Zato ne odoh na filmsku režiju.

Film


Najpre i najviše Ivica Matić, kratki Theme 1 i Žuto i zeleno, i naravno Žena s krajolikom. Onda Fazbinder i Skorceze. A posebno Murnau – Poslednji čovek, MSU na Ušću, početak ‘80-ih, u sklopu izložbe nemačkog ekspresionizma.