Dela koja su me oblikovala: Odgovara Brankica Janković

0
screenshot/k1

NChallenge

Knjige
U detinjstvu – Ne okreći se, sine, Mali princ i Belo Ciganče. Iako isprva to nisam razumela, kasnije sam shvatila da su mi upravo ove knjige pomogle da shvatim da stvari, ljudi i pojave, osim lica, imaju i naličje, da postoje stvarnosti i istine i mimo naše lične stvarnosti i naših ličnih istina, kao i da u čuda treba verovati, jer se čuda ipak događaju, naročito onda kada ono moguće izgleda konačno i nepromenljivo. U mladosti me je osvojila pronicljivost i kombinatorika Agate Kristi. Kasnije, a od svega što sam čitala, na mene su najsnažniji utisak ostavili Tvrđava Meše Selimovića, Očevi i oci Slobodana Selenića, Majstor i Margarita Bulgakova, uz Ćosićevo Vreme smrti i Seobe Crnjanskog. Srećom, nedovoljno rano, ipak naiđoh na Rebeku Vest, slobodnu i svojevoljnu, koja mi je nanovo rasvetlila značenje slobode. Stihovi Maše Kaleko i Radeta Drainca imali su svoju posebnu ulogu, jer u dobar stih, neretko, stane i ceo roman.

Film
Moja rang-lista je vrlo kratka, i na njoj već godinama, nažalost, nema promena: Sibirski berberin, Šindlerova lista, Bilo jednom u Americi, Blistavi um i Lepa sela lepo gore, Stršljen. Redosled je nebitan, niti ima vrednosnu ili ikakvu drugu konotaciju. To su filmovi koje sam gledala više puta i svaki put ostajala nema i zamišljena neko vreme, tražeći odgovore na pitanja koja oni postavljaju.

Muzika
Izvorna narodna muzika je imala najveći uticaj u detinjstvu, jer je u mom rodnom selu bila najslušanija. Kasnije su stigli Azra, Film, Parni valjak i Bijelo dugme i Plavi orkestar. Od klasične muzike stalno izviru Vltava Bedžiha Smetane i Srpkinja Isidora Bajića. Glas Ofre Haze mi često odzvanja u mislima, Im Nin’Alu naročito.