Deksametazon: „Nije reč o leku ni protiv jednog virusa, pogovoto ne protiv korone. On samo stišava zapaljensku reakciju i u tom slučaju ima smisla…“

O deksametazonu, jeftinom i u mnogim zemljama dostupnom leku, koji bi prema najnovijim istraživanjima koja su sprovedena u Velikoj Britaniji, mogao da pomogne u lečenju COVID-19 infekcije, pišu svetski i domaći mediji.

Doktorka Ankica Vujović sa Klinike za infektivne i trobske bolesti KCS kaže da je reč o leku koji ima širokospektralno dejstvo i da zbog toga može da bude rizičan i izazvati neželjena dejstva. Određivanje indikacija u kojima će se lek primeniti jasno je definisano u protokolima za lečenje ovih bolesti.

„Deksametazon je lek koji spade u grupu kortikosteroida, lekova imaju pre svega antiinflamatorno i imunosupresivno dejstvo, te je njegova primena u medicini višestruka. Koristi se kod lečenja brojih autoimunskih oboljenja, kao što su reumatoidni artritis, ulcerozni colitis, zatim kod alergijskih reakcija, potom kao imunosupresiv kod određenih maligniteta, kao što je leukemija, a koristi se i u lečenju nekih infektivnih bolesti, kao što su bakterijski meningitis i tuberkuloza“, rekla je doktorka Vujović za Blic ženu.

Lek je registrovan za bolesti koje su prošle eksperimentalne i kliničke faze studija, i kod kojih je zaključeno da primena leka ima povoljan efekat na ishod lečenja.

„To su, između ostalih, gore navedene bolesti, dakle prevashodno autoimunska i inflamatorna oboljenja. S obzirom sa svoju antiinflamatornu komponentu, u svetu se javilo interesovanje za primenom deksametazona u lečenju bolesnika sa COVID-19 infekcijom. Opravdanost primene kod ove bolesti se ogleda u pokušaju da se smanji takozvana ‘citokinska oluja’ koja predstavlja snažnu reakciju imunskog sistema na nepoznati agens, a koja kada se aktivira, dovodi do oštećenja gotovo svih sistema organa“, rekla je doktorka Vujović.

Preliminarni rezultati istraživanja objavljeni 16. juna ove godine koje je sproveo Univerzitet u Oksfordu, kroz projekat RECOVERY (“Randomised Evaluation of COVID-19 Therapy”) i u njemu je analiziran terapijski efekat brojnih lekova koji se koriste u lečenju COVID-19 infekcije.

„Kada govorimo o deksametazonu, zaključeno je da on smanjuje smrtnost kod jedne trećine pacijenata na mehaničkoj ventilaciji i kod jedne petine onih na kiseoničnoj potpori dok istraživanja nisu pokazala benefit u lečenju kod respiratorno stabilnih pacijenata, ondosno bolesnika kod kojih je disajna funkcija očuvana. Navedeno istraživanje je samo prvi korak u stvaranju jasnih indikacija, faze bolesti kada je lek najpogodnije uvesti u terapiju i kolika treba da bude dužina trajanja lečenja, što sve za kliničku praksu mora biti jasno definisano i zasnovano na dokazima. Ali to bi svakako predstavljalo veliku pogodnost u lečenju COVID-19 infekcije“, navela je doktorka Vujović.

O deksametazonu je govorio i imunolog, član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 Srđa Janković i rekao da to nije lek protiv koronavirusa kao takvog, već o leku koji stišava zapaljensku infekciju.

„Kod onog dela obolelih gde faktor rizika predstavlja prejaka zapaljenska reakcija organizma, svakako da u terapijskom protokolu ima mesta – i to naravno lekari procenjuju, stišati tu zapaljensku reakciju i za to je deksametazon zaista dobar, mi to znamo. Ali nije reč o specifičnom leku ni protiv jednog virusa, pogovoto ne protiv SAR2- COV – 2 niti on samo po sebi leči infekciju, on samo sprečava da kod onih pacijenata… pazite, to je vrlo definisana grupa pacijenata koji imaju tešku kliničku sliku i kod kojih je zapaljenska reakcija prejaka, toliko jaka da više ne brani organizam nego ga još dodatno ugrožava, samo u tim situacijama koje su, naravno, navedene u protokolima koje lekari koriste ima smisla primeniti ga i to se radilo i ranije kod sličnih infekcija. Izveštavanje da je reč o novom leku protiv koronavirusa pomalo promašuje suštinu“, rekao je Srđa Janković na TV Pink.