Danas nema na meniju: Kako su klimatske promene ubile ribu u okeanima i šta će jesti 56 miliona ljudi

Piše KENDRA PJER-LUIS

0
Charly Triballeau/Agence France-Presse — Getty Images

Populacija ribe opada sa zagrevanjem okeana, a ona predstavlja ključni izvor hrane i prihoda za milione ljudi širom sveta, prema novim istraživanjima.

Istraživanje je pokazalo da je količina morskih plodova i ribe koju ljudi mogu da iskoriste opala za 4,1 odsto u periodu između 1930. i 2010. godine, što je posledica klimatskih promena.

“Taj pad od četiri odsto deluje malo, ali on znači 1,4 miliona metričkih tona ribe”, kaže Kris Fri, istraživač sa Univerziteta u Kaliforniji i vodeći autor istraživanja.

Naučnici upozoravaju da će globalno zagrevanje vršiti pritisak na zalihe hrane u narednim decenijama. Nova otkrića, koja prave razliku između posledica zagrevanja okeana i drugih faktora poput efekata ribolova, pokazuju da klimatske promene već imaju ozbiljan uticaj na hranu iz mora.

Riba čini 17 odsto ukupnog unosa proteina na nivou svetskog stanovništva, a u primorskim i ostrvskim krajevima čak 70 odsto, prema podacima Ujedinjenih nacija.

“Riba je vitalni izvor proteina za više od polovine svetske populacije, a 56 miliona ljudi širom sveta zavisi od ribarnica”, kaže dr Fri.

Zagrevanjem okeana neki krajevi pogođeni su više od drugih. Na severoistoku Atlantskog okeana i Japanskog mora, populacija ribe opala je za 35 odsto.

Morske životinje i biljke su osetile najdrastičnije posledice klimatskih promena. Okeani apsorbuju 93 odsto toplote koja se nalazi u izduvnim gasovima koje ljudi šalju u atmosferu. Kako se uslovi menjaju, tako i ribe menjaju mesto na kojem žive. Visoke temperature u okeanu mogu da ubiju ne samo ribe već i stvorenja kojima se ribe hrane.

U četvrtini oblasti koje su obuhvaćene istraživanjem, količine ribe su porasle. Uz atlantsku obalu u Americi, ulov crnog morskog basa porastao je za šest odsto. U drugoj četvrtini oblasti kojima se istraživanje bavilo nisu uočene značajne promene, ali druga polovina oblasti nije baš tako dobro prošla. Na severoistoku Atlantika utvrđen je pad od 34 odsto u ulovu.

Sveukupno posmatrano, više populacija ribe je opalo nego što se povećalo u poslednjih osam decenija, pokazalo je istraživanje.

Istraživači su se fokusirali na održivi ulov, koristeći mere koje su razvile Ujedinjene nacije, a koje određuju količinu hrane iz mora koja se može iznova loviti.

Nekoliko prethodnih istraživanja predvidelo je da će klimatske promene dovesti do smanjenja količine ribe u okeanima, ali novo istraživanje na osnovu istorijskih podataka određuje kada je pad u količini počeo da se dešava.

Populacija ribe u hladnijim oblastima još uvek se drži. Istraživači su objasnili da je situacija lošija u tropskim delovima nego u onim oblastima kojima su se bavili u istraživanju. U toplim krajevima situacija je dodatno pogoršana preteranim ribolovom, a istraživači ukazuju da je ribolov učinio ribu još ranjivijom ugrozivši njenu sposobnost za reprodukciju i oštetivši ekosistem.

Od pomoći bi bila pojačana straža protiv ribolova, kažu istraživači, ali jedino pravo rešenje je usporavanje klimatskih promena koliko je to u našoj moći.