Danas je Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti – Dan privatnosti

0
Ana Toskić Cvetinović, Izvršna direktorka, Partneri Srbija

Privatnost nije privilegija, već osnovno ljudsko pravo

Srbija je napravila vidan pomak u zaštiti prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti svojih građana, najviše u regulatornom smislu. Po uzoru na Opštu uredbu zaštite podataka EU (sada već čuveni „GDPR“) i tzv. Policijsku direktivu, 2018. godine usvojen je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Krajem 2019. godine usvojena je Strategija razvoja veštačke inteligencije za period 2020-2025, sa Akcionim planom za prve dve godine važenja Strategije. Prošle, 2021. godine, Srbija je započela i rad na Strategiji zaštite podataka o ličnosti, koja bi trebalo da postavi strateški okvir za unapređenje zaštite prava građana, a posebno imajući u vidu tehnološki razvoj.

Novi pravni okvir zaštite podataka o ličnosti trebalo je, pre svega, da odgovori na promene koje je u svet poslovanja, ali i naše svakodnevne živote, doneo tehnološki razvoj. Da li je u tome i uspeo?

Ne u potpunosti. Problemi u primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i dalje su brojni. Deo njih dolazi od činjenice da Srbija još uvek nije uskladila sektorske propise sa ovim Zakonom, iako je predviđeni rok za završetak ovog posla bio kraj 2020. godine. Uz to, i dalje postoji niz otvorenih pitanja u primeni Zakona, uzrokovanih pukim prepisivanjem rešenja GDPR-a. Uz to, institucije, privredni subjekti i građani i dalje nisu u dovoljnoj meri upoznati sa svojim obavezama i pravima u ovoj oblasti.

Sa pandemijom koronavirusa ovi problemi su počeli da se usložnjavaju. Naši životi su se gotovo u potpunosti preneli na digitalnu sferu, od online nastave, rada od kuće, elektronske trgovine i bankarstva, elektronske uprave, zdravstva, do „strimovanja“ zabavnih sadržaja. Sve to donelo je nove izazove za zaštitu privatnosti građana na koje mnogi rukovaoci podacima ne nalaze adekvatne odgovore.

U kršenju prava na privatnost u našoj zemlji i dalje prednjače javne institucije. Ranjivost zbirki podataka (baza) kojima upravljaju javne institucije, mogla se uvideti kroz nekoliko skorih primera kompromitacije podataka, počev od onog na početku pandemije kada su korisničko ime i lozinka za informacioni sistem „COVID-19“ završili na internetu. Ili u nedavno otkrivenom propustu da kovid redari, nakon očitavanja QR koda sa kovid propusnice, dobijaju trajni  pristup osetljivim podacima građana.

Značajan deo odgovornosti za nepoštovanje prava na privatnost u našoj zemlji snose i mediji. Neodgovorno izveštavanje pojedinih medija koji ignorišu dostojanstvo i privatnost građana zarad profita, često dovodi do težih povreda ovog prava. A kada su ove povrede učinjene prema najranjivijima, poput dece, žrtava nasilja, eksploatacije, osoba sa invaliditetom, LGBTQ+ populacije, one ostavljaju trajne posledice. Uz to, blage kazne za kršenje Zakona, ali i opšta atmosfera nekažnjivosti za povrede prava i curenje podataka iz institucija sistema, dovode do situacije da podaci o ličnosti građana Srbije i dalje nisu adekvatno zaštićeni.   

Zato se čini se da je više nego ikada potrebno svima onima koji rukuju podacima o ličnosti poslati jasnu poruku da privatnost nije privilegija, već ljudsko pravo. I da svi, bez diskriminacije, zaslužujemo da se to pravo poštuje u svakom aspektu života, od zdravstvenih usluga koje nam se pružaju, preko naših potrošačkih aktivnosti, do radnog okruženja u kome funkcionišemo. 

Nesumnjivo je da tehnološki razvoj pozitivno doprinosi ekonomskoj i društvenoj transformaciji, kako globalno, tako i u pojedinačnim društvima koja imaju potrebu za bržim ekonomskim razvojem kako bi dostigla ostatak razvijenog sveta. Srbija je jedno takvo društvo i ne iznenađuje što je upravo digitalizacija  prepoznata kao jedan od strateških prioriteta u našoj zemlji. Međutim, o tome kako će naša budućnost izgledati i u kojoj meri će tehnologija uticati na naše živote, naša prava i slobode, ali i o tome koliko nam je privatnost bitna, ne samo kao ljudsko pravo već i kao društvena vrednost, ne treba da odlučuju ni korporacije, ni organi vlasti, ni civilno društvo. O tome odluku treba da donesemo kao zajednica.  

Autor teksta: Ana Toskić Cvetinović, Izvršna direktorka, Partneri Srbija