Nedelja je dan za odmor, porodicu i Nedeljnik. Mi smo tu da pratimo najnovija dešavanja i sa vama podelimo ono najbitnije.
Svakako, već neko vreme u našoj zemlji sve počinje i završava se sa studentima, blokadama i protestima, pa ćemo se u tom maniru pristetiti i jučerašnje protestne šetnje u Novom Sadu, koja je, zasigurno, obeležila jučerašnji dan.
Više hiljada njih okupilo se oko 11.30 ispred zgrade Akademije umetnosti, gde su održali 15 minuta tišine za 15 žrtava tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Nakon odavanja počasti žrtvama novosadske tragedije, povorka se uputila kroz centar grada prema Prirodno-matematičkom fakultetu u kampusu Novosadskog univerziteta. Okolne ulice su blokirane.
Takođe, juče su advokati stupili u potpunu obustavu rada, vozaču koji je automobiom udario studentkinju ispred Pravnog fakulteta određen je pritvor od 30 dana,
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštila je da je država ispunila sve njihove zahteve i da su se nastavnici za to izborili sami pošto nisu imali podršku drugih profesija, i navela da podržava studente „da istraju u naporima za pravednije društvo“.
U saopštenju koje je potpisao nastavnik matematike Mladen Nikolić piše da je Unija usko stručna organizacija koja se bavi interesima radnika koji čine sindikat, a ne politikom.
„Prosvetni sindikat se bori za poboljšanje uslova rada radnika u prosveti, nije politička organizacija. Kao takva organizacija ima ograničenu moć i ovlašćenja, okvir delovanja“, stoji u saopštenju na sajtu Unije sindikata prosvetnih radnika.
A šta nas danas čeka?
Danas u Pojasu Gaze trebalo bi da stupi na snagu dugo iščekivano primirje između Izraela i palestinskog pokreta Hamas. Ovo primirje dolazi nakon intenzivnih sukoba koji su prouzrokovali veliku ljudsku i materijalnu štetu. Očekuje se da će ovo biti prilika za početak humanitarne pomoći i uspostavljanje kakvog-takvog mira.
U Frankfurtu će nemački kancelar Olaf Šolc održati govor povodom 80 godina od oslobađanja nacističkog logora Aušvic. Njegov govor će se fokusirati na važnost čuvanja sećanja na žrtve holokausta, kao i na borbu protiv rastućeg antisemitizma i ekstremizma u modernom društvu.
Švajcarski Davos biće mesto okupljanja aktivista i demonstranata uoči početka godišnjeg Svetskog ekonomskog foruma. Protesti se organizuju kako bi se ukazalo na globalne nejednakosti i izazove koje donosi savremena ekonomska politika. Paralelno s tim, nevladina organizacija Oksfam objaviće svoj izveštaj o nejednakostima u svetu, pružajući uvid u jaz između bogatih i siromašnih. Očekuje se da će ovi događaji dodatno podići svest o potrebi za pravednijim društvom.
U Vašingtonu i Arlingtonu bivši predsednik Donald Tramp organizuje miting svog pokreta MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom) i položiće venac na Grob Neznanog vojnika. Ova ceremonija i skup okupljaju njegove pristalice, dok kontroverze oko njegove politike i dalje izazivaju oprečne reakcije širom zemlje. Istovremeno, u Meksiku, kod granice sa SAD, migranti i aktivisti protestuju protiv Trampovih planova za masovno proterivanje migranata. Demonstranti zahtevaju humaniji pristup politici migracija i zaštitu prava izbeglica.
Još jedna ključna vest dolazi iz Vašingtona, gde ističe rok kineskoj kompaniji ByteDance da proda aplikaciju TikTok, kako bi izbegla zabranu u SAD. Odluka o budućnosti ove aplikacije mogla bi imati ozbiljne posledice na odnose između SAD i Kine, ali i na globalnu tehnološku industriju.
U Salvadoru su zakazane demonstracije protiv rudarstva, gde građani i aktivisti izražavaju zabrinutost zbog ekoloških posledica eksploatacije prirodnih resursa. Ovo okupljanje simbolizuje sve glasnije zahteve za zaštitu prirodne sredine u Latinskoj Americi.
Srbija
Danas se u Beogradu i u mnogim gradovima šriom Srbije održava tradicionalno plivanje za Časni krst povodom praznika Bogojavljenja. Program počinje jutarnjom liturgijom u Hramu svetog Đorđa na Banovom brdu, nakon čega sledi litija do jezera na Adi Ciganliji. Plivanje, koje simbolizuje hrabrost i veru, okuplja veliki broj učesnika i gledalaca koji bodre takmičare.
Takođe u Beogradu, studenti organizuju akciju „Školski čas u zadnji čas“ ispred Ministarstva prosvete, pružajući podršku prosvetnim radnicima i ukazujući na probleme u obrazovnom sistemu.
Sport
Danas je bogat sportski dan, sa utakmicama u engleskom, nemačkom, italijanskom i španskom fudbalskom prvenstvu.
Košarkaški fanovi prate 17. kolo ABA lige, u kojem se izdvajaju mečevi poput duela Partizana i Spartaka (19.00). Takođe, pažnja je usmerena na teniski spektakl u Melburnu, gde se nastavlja Otvoreno prvenstvo Australije, prvi grend slem turnir u sezoni.
Na Svetskom prvenstvu za rukometaše, koje se održava u Hrvatskoj, Danskoj i Norveškoj, nastavljaju se uzbudljivi mečevi.
Istorijski pretres
1419. U Stogodišnjem ratu Francuske i Engleske, grad Ruan predao se engleskom kralju Henriju V (Henry), koji je time okončao osvajanje Normandije.
1736. Rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat (James Watt). Razvio je i usavršio konstrukciju parne mašine (1765) koja je postala glavni pokretač Industrijske revolucije od druge polovine 18. veka.
1785. U Novom Sadu je preminuo je Zaharija Stefanović Orfelin, pesnik, istoričar, naučnik, bogoslov, izdavač, kartograf, kaligraf, prevodilac, leksikograf i farmaceut. Rođen u Vukovaru 1726, bio je jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Njegovo najznačajnije književno delo je „Život Petra Velikog“, a delo „Kaligrafija“ (1778) donelo mu je članstvo u Bečkoj umetničkoj akademiji.
1809. Rođen je američki pisac Edgar Alan Po (Allan Poe). Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler (Baudelaire), Malarme (Mallarme) i Valeri (Valery). U spisu „Filozofija kompozicije“ analizirao je pesnički postupak najčuvenije poeme „Gavran“. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskog romana.
1853. U Rimu je prvi put izvedena Verdijeva opera „Trubadur“.
1878. Srpska vojska je u ratu s Turskom osvojila Vranje.
1899. Velika Britanija i Egipat su uspostavili zajedničku kontrolu nad Sudanom.
1902. U Petrogradu je rođen vizantolog Georgije Ostrogorski. Dugogodišnji profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, jedno je od najvećih imena vizantologije 20. veka. U mnogobrojnim delima proučavao je sve vidove života Vizantije, a njegova „Istorija Vizantije“ prevedena je na više svetskih jezika.
1918. Boljševici su u Petrogradu raspustili Ustavotvornu skupštinu Rusije.
1919. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Srbiji i Crnoj Gori zamenila julijanski kalendar gregorijanskim koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva je zadržala julijanski kalendar.
1938. Preminuo je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Uzori su mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima („Sumnjivo lice“, „Gospođa ministarka“, „Narodni poslanik“, „Protekcija“, „Ožalošćena porodica“, „Pokojnik“).
1945. Sovjetska Crvena armija u prodoru ka Berlinu u Drugom svetskom ratu, zauzela je poljski grad Krakov.
1966. Indira Gandi (Gandhi) je izabrana za predsednicu Vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija (Shastri). Siki ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbedenja ubili su je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Nju Delhiju.
1983. Preminuo je lekar i naučnik Aleksandar Kostić, autor prvih jugoslovenskih udžbenika „Osnove histologije“ i „Osnove embriologije“ i „Medicinskog rečnika“ koji je preveden na više stranih jezika.
1989. SSSR je saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.
2003. Preminula je novinarka Fransoaz Žiru (Francoise Giroud) koja je pisala o politici, seksu i feminizmu. Bila je glavna i odgovorna urednica magazina za žene „El“, i suosnivačica vodećeg nedeljnika „L’Ekspres“. Žiru je bila prva ministarka Francuske za ženska pitanja.
2009. Advokat Stanislav Markelov i novinarka Nove Gazete Anastasija Baburova, koja je radila na istraživanju neonacističkih grupa u Rusiji, ubijeni su u Moskvi.
2011. Evropski parlament u Strazburu je ratifikovao Sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i izglasao Rezoluciju o evropskoj integraciji Srbije, kojom se pozivaju preostale članice Unije da ratifikuju taj sporazum i pruža podrška prijemu Srbije u EU.
Lektira za danas
Velike priče imaju novog, sjajnog autora. Žarko Trebješanin je psiholog, redovni profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, a u svom prvom tekstu odgovara na pitanja zašto nam je potreban smisao, zašto je izolacija najveća kazna, kako prevrednovati životne prioritete.
Mi, nekadašnji Jugoslaveni, voljeli smo se hvaliti kako raspolažemo pasošem koji je na visokoj cijeni. Ali koliko se njih (dakle, nas) zaista koristilo tim privilegijem? – Piše Ivica Ivanišević, a vi njegov tekst možete da pročitate na sajtu Velikih priča, ali možete i da ga poslušate.
A čeka vas još i Zorica Marković sa tekstom Neuspešna kao Demi Mur
Tu je i Neđeljko Jeknić koji odgovara na pitanje zašto imamo problem sa velikim brojevima
Pesma dana
