“Dan kada je demokratija umrla”, ili lukavstvo Borisa Džonsona koje će ga koštati premijerskog mesta: Šta čeka Veliku Britaniju do 31. oktobra

0
Foto: Profimedia

Britanski parlament neće raditi od 9. septembra do 14. oktobra, saopšteno je nakon sastanka kraljice i njenih savetnika, a ta odluka je doneta na predlog britanskog premijera Borisa Džonsona. On je insistirao da kraljica suspenduje parlament kako bi sprečio da poslanici stopiraju izlazak iz Evropske unije bez dogovora.

Čitavo Ostrvo je vrlo burno odreagovalo na to, ljudi su izašli na ulice, a predstavnici opozicionih partija i regionalni lideri sastaju se sa namerom da doskoče premijeru. Jer je svojom rizičnom odlukom za to ostavio dovoljno prostora.

Sada, slično situaciji kada je premijerka bila Tereza Mej, britanski parlament pred sobom ima nekoliko puteva koji sa sobom nose nekoliko scenarija. I prosečnom posmatraču političkih prilika iz Britanije situacija je komplikovana, a Gardijan je napravio kratko uputstvo za ljude u drugim krajevima sveta koji bi mogli da budu dotaknuti odlukama koje će na Ostrvu biti donete narednih nedelja.

Premda je ideja Borisa Džonsona, od dolaska na vlast, bila da se Bregzit sprovede do 31. oktobra, između novog pokretanja rada parlamenta i tog datuma, biće dve nedelje prostora za “opoziciono manevrisanje”.

Za te dve sedmice neće biti moguće da se donesu zakoni koji bi stopirali “tvrdi Bregzit”. Osim ako Džonsonu prethodno ne bude izglasano nepoverenje.

Glasanje o (ne)poverenju premijeru, u parlamentu će pokrenuti Džeremi Korbin 3. septembra, pre nego što parlament bude suspendovan, a da se to ne dovodi u pitanje, potvrdio je lider Laburista tokom posete Škotskoj. On je istakao da će “laburisti kada dođu na vlast, konačno morati da pokrenu zemlju sa mrtve tačke” i dodao da je tvrdi Bregzit koji Džonson želi “propast za sve Britance”.

Ako Džonsonu bude izglasano nepoverenje, Korbin i opozicija će imati 14 dana da prikupe dovoljan broj glasova kako bi imali većinu u parlamentu, a njihov prvi sledeći potez biće pismo Evropskoj uniji u kojem će tražiti proširenje člana 50 postojećeg sporazuma. Zatim će raspisati opšte izbore.

Sa druge strane, ako Džonson pobedi, ili glasanje o nepoverenju ne bude pokrenuto, on će tri dana nakon prekida suspenzije parlamenta, otići u Brisel gde će odneti izmenjen sporazum uz nadu da će njegov predlog uopšte biti stavljen na glasanje.

Ako bi taj sporazum bio prihvaćen, Velika Britanija bi iz EU izašla uz sporazum. Ako sporazum ne bude prihvaćen, ili uopšte ne bude uzet u obzir, 31. oktobra nastupa “tvrdi Bregzit”.

Brojne ličnosti iz javne sfere ovakvu situaciju karakterišu kao vređanje viševekovnog demokratskog poretka u toj zemlji, a gotovo sve naslovne strane medija posvećene su Borisu Džonsonu i njegovom potezu koji je javnost podelio na one koji ga smatraju lukavim i one koji ga smatraju “ubicom demokratije”.