“Da, on voli striptiz i žestinu… A njegov odlazak kod ‘onog namrštenog’ i ‘onog ravnozemljaša’ promeniće najmanje tri kluba, mnogo indivudualnih sudbina i jednu ligu…”

0
ShotbyNYP / BACKGRID / Backgrid USA / Profimedia

Trebalo bi izmisliti, za potrebe besomučnog ponavljanja od strane svih onih koji pišu o sportu, jedan izraz za događaj ili situaciju koja, nakon svog zbivanja, promeni sve sa čim ima dodir. Istina, oni koji bi taj izraz rabili retko prepoznaju da je i jedan dribling događaj, ali ono što se desilo prethodne večeri u NBA ligi nije dah publici oduzelo na trenutak, već na mesec, dva, možda i duže. Ono što je za sobom ostavio i pred sebe postavio trejd kojim je Džejms Harden dospeo u Bruklin Netse, ne može biti opisan tim jednim, još uvek nepatentiranim izrazom. U pitanju je pravi dar-mar.

Prelazak najpoznatije brade u svetu sporta iz Teksasa u Njujork, nije samo priča o začinu divljeg Zapada u centru sveta. Da, Harden voli striptiz, Henesi i lepe žene, ali voleo ih je i pre nekoliko sezona. Priča o jednom od najboljih igrača ove igre danas, kao i ona prošlogodišnja o Majamiju i njihovoj kulturi, dospela je do ušiju onih koji košarku i zbivanja u njoj prate površno, pa će koliko prekosutra biti izlizana.

Zato bi bilo dobro da pokušamo da dosegnemo šta je sve Džejms Harden ovim prelaskom u Netse promenio. On i svi oni koji su u tome učestvovali. Onako na prvu loptu, kao kada Bradinom čuvaru niko ne pomaže, pa se on 1 na 1 prošeta do obruča, možemo da izdvojimo nekoliko važnih stvari: stil i bliska budućnost igre, sadašnjost makar tri tima, mnogo individualnih sudbina i jedna liga.

Sve je to Harden promenio. Prvo je godinama igrao kao mašina, izvlačio najviše (iritantnih) slobodnih bacanja na ivici faula još od Džordana, probijao svaku odbranu, pogađao preko Porzingisa kad se popne Bobiju Marjanoviću na krkače. Kada je bilo gusto, istina, Hardenu je gušći i lepši bio dim u kazinima Las Vegasa i striptiz barovima Atlante. Onda mu se tim raspao – čitava prva linija, trener direktori – pa je odlučio da promeni sredinu. Zatim se ugojio i nije smršao pred sezonu, pa je onda prekršio protokole i valjda svima pokazao da želi da ide.

Dobio je trejd.

Njegovim prelaskom u Bruklin Netse udaren je poslednji ekser na sanduk – kad smo već kod klišea – ideje o “baš mnogo smolbol košarci” Rokitsa. Hjuston je probao nešto što je moglo da predstavlja budućnost igre, ali nije uspelo. Ili makar nije uspelo na ovaj način, pa ekipe koje nemaju baš nikakvog centra, neće baš dobro proći u dogledno vreme. Ili kako je to objasnio Džej Džej Redik u svom podkastu koji svima preporučujemo – trend je ono što donosi prsten i tako svi igraju.

Upravo to je pokazao i ovaj trejd. Bruklin je odlučio da žrtvuje mnogo, kako bi uspeo da izvuče ono što želi. Kao Lejkersi kada su dovodili Dejvisa. Kao Toronto kada je dovodio Lenarda. Kao Milvoki dok je zadržavao Janisa. Sada je Bruklin dao sve pikove u ovom milenijumu, neke potencijalno odlične igrače i doveo instant rešenje. Time se promenila i sadašnjost te franšize, ali o njima na kraju.

Ovaj trejd promenio je i sadašnjost Filadelfije. Siksersi su već sve pripremili da liferuju Bena Simonsa, već su napisani tekstovi o tome da taj čovek ne može da pogodi trojku iz 1.000 pokušaja, on je polako počeo da razdvaja bitne od nebitnih stvari i da pakuje kofere i na kraju od toga nije bilo ništa. Fila nije uspela da dajući Simonsa zvanično podvuče liniju ispod neuspelog projekta “Trust the process” i da spoji Hardena i Embida i sada će Dok Rivers morati da izmišlja toplu vodu kako bi tu franšizu oživeo (iako su dobro počeli sezonu i ne izgleda da im je potrebna reanimacija). Ponekad je i loš potez bolji od nikakvog poteza…

Osim bliske budućnosti stila igre i ova tri tima, trejd Hardena u Bruklin je promenio mnogo individualnih sudbina. Pre svih njegovu – vratiće se u naručje Durentu i biće u prilici da osvoji prsten.

Zbog ovakvog razvoja situacije srećan je LeVert koji je uspeo da pobegne iz Netsa i da se udalji od “onog ludaka” koji priča o ravnoj ploči, o pijunima i ponižava ga gde god stigne. Viktor Oladipo, koji se nudio svakoj ekipi protiv koje je igrao, konačno je pobegao od Indijane. Deandre Džordan će sada opet biti prvi centar Netsa jer je Džaret Alen, valjda jedini koji nije uz osmeh dočekao ove vesti, otperjan u Klivlend. Mada bi i Alenu moglo da bude bolje u Kavsima, u jačoj konkurenciji u reketu i u ekipi čiji bi glavni igrač mogao da postane kroz par sezona.

Valjda jedini koji ništa pozitivno u ovome ne može da vidi, a koji pritom i nema baš direktne veze sa celom situacijom je Rasel Vestbruk. Ako Bruklin nešto uradio ove sezone – to nešto je prsten i ništa više – Ras će u lice dobiti trilion komentara o tome kako od onog Oklahominog svetog trojstva on najmanje vredi, iako je veliko pitanje da li je to zaista istina.

Međutim, da bi sve to uspelo, Netsi moraju da naprave čudo, a Stiv Neš da prikači bedž na kom piše “alhemičar”.

Bruklin je sada dobio svoju trojku, koja i van terena može da oslika bez greške bruklinsku stvarnost – jednog visokog, mršavog tipa koji je često namršten, jednog rastrojenog bradonju koji je odličan samo u onome što zna da radi a za bilo šta drugo nema pojma i jednog nižeg tipa koji se pravi pametan i veruje u teorije zavere.

Ili, ako vam ova slika nije dovoljno brutalna, najava za ono što nas čeka može da zvuči i ovako: “Sedeli u striptiz baru jedan čovek sa 200 lažnih profila na Tviteru, njegov bivši drug velike brade i krvavih očiju i jedan čovek koji kad god neko otpuhne dim iz tompusa, zažmuri, izgovori indijansku mantru i pošalje svoje misli u krajnji ćošak planete zemlje, tamo gde se njena dva kraka spajaju pod 90 stepeni”.

E sad, ako umesto ovih opisa napišete da će na istom parketu, u istom timu, sa istim ciljem košarku igrati Kevin Durent, Džejms Harden i Kajri Irving, možda vam prva asociacija na ono što će se dogoditi ne bude ludnica, nego konfete i šampanjac. Jer ovaj je trejd, menjajući sve kolektivne i pojedinačne stvarnosti, promenio NBA ligu.