Zamislite svet u kom se milijarde dolara ulažu u potragu za lekom, ali ta potraga od samog početka ide u pogrešnom pravcu. Zvuči kao scenario za naučnofantastični film, zar ne?
Ipak, prema knjizi Doctored istraživačkog novinara Čarlsa Pilera, upravo se to dogodilo u borbi protiv Alchajmerove bolesti. Decenijama je naučna zajednica sledila jednu teoriju, verujući da su pronašli ključ za rešenje. Sada se postavlja pitanje – da li su svi ti napori bili uzaludni?
Trka s vremenom i pogrešnim pretpostavkama
Alchajmer je surova bolest. Više od 30 miliona ljudi širom sveta suočava se s postepenim gubitkom pamćenja, sposobnosti rasuđivanja i identiteta.
Svaka nova godina donosi nove dijagnoze, a sve je više starijih ljudi u svetu. U takvim okolnostima, naučnici neumorno traže lek, a industrija ulaže milijarde u klinička istraživanja.
Glavni osumnjičeni za ovo stanje? Beta-amiloid, lepljivi protein koji se nakuplja u mozgu obolelih i formira plakove.
Kako piše The Economist. ova hipoteza dominira već godinama – toliko da su svi drugi pravci istraživanja ostali u njenoj senci. Ipak, postoji problem: iako su ovi plakovi prisutni kod pacijenata, nisu svi ljudi sa amiloidnim naslagama oboleli. Da li smo, onda, godinama jurili pogrešnog krivca?
Naučni skandal koji je potresao svet
Pilerova knjiga otkriva kako je 2006. godine jedna studija objavljena u prestižnom časopisu Nature usmerila istraživanja u pravcu koji se ispostavio kao – lažan.
Naučnici sa Univerziteta u Minesoti tvrdili su da određeni tip beta-amiloida izaziva probleme sa pamćenjem. Milioni dolara su usmereni u taj pravac, farmaceutske kompanije počele su da razvijaju lekove, a pacijenti su se nadali da je rešenje na vidiku.
Međutim, 2022. godine ispostavilo se da su ključni eksperimenti falsifikovani. Digitalne analize pokazale su da je slikama u studijama bilo manipulisano, a da su „dokazi“ o vezi između amiloida i Alchajmera dovedeni u pitanje.
Ali to nije bio kraj priče.
Još jedan uticajan rad iz 2012. godine, koji je povezivao Alchajmer sa insulinskom rezistencijom, takođe se pokazao kao problematičan. Kompanija Cassava Sciences, koja je razvijala lek na osnovu tih istraživanja, obustavila je klinička ispitivanja tek kada su rezultati postali neodbranjivi.
Kako su pacijenti postali žrtve loše nauke
Za one koji žive s Alchajmerovom bolešću, svaka nada je dragocena. Svaka vest o „leku koji obećava“ budi optimizam, ali šta se dešava kada je ta nada zasnovana na pogrešnim premisama?
Pilerova knjiga otvara bolno pitanje: da li su godine istraživanja i milijarde dolara potrošeni uzalud, dok su potencijalno bolji pravci istraživanja ostali zapostavljeni?
Danas postoje lekovi koji delimično usporavaju napredovanje bolesti, ali ne donose čudesno izlečenje. Oni deluju na amiloidne plakove, ali dolaze uz ozbiljne nuspojave, uključujući krvarenje i oticanje mozga.
Iako farmaceutske kompanije nastavljaju sa razvojem novih tretmana, sve je više stručnjaka koji se pitaju – da li smo, zapravo, sve vreme gledali u pogrešnom pravcu?
Piler ne daje konačne odgovore, ali njegova knjiga postavlja ključno pitanje: šta ako je Alchajmerova bolest mnogo kompleksnija nego što smo mislili, a prava rešenja još uvek čekaju da ih otkrijemo?
Tagovi
