Da li se zaista bližimo dedolarizaciji sveta?

Održavanje BRIKS samita (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) u Johannesburgu u avgustu 2023. godine pratili su zvanična saopštenja koja su kritikovala ulogu američke valute u svetskoj ekonomiji, kao i njeno koriščenje u političke svrhe. Moskva i Brazilija su najavili nameru da ograniče svoju izloženost američkom dolaru. Međutim, da li je dovoljno samo proglasiti kraj dominacije dolara da bi se to ostvarilo?

„Vest da sam preminuo je dosta preterana“, ironično je primetio Mark Tven 1897. godine, nakon što je jedna novinska agencija objavila njegovu smrt. Nedavni niz vatrenih izjava koje slave kraj dominacije dolara podseća na ovu izjavu američkog pisca, iako trenutni međunarodni monetarni sistem (SMI) nije mrtav. Međutim, kao što je i autor Doživljaja Toma Sojera bio bolestan, tako je i međunarodni monetarni sistem – bolestan.

Preispitivanje uloge američkog dolara u svetskoj ekonomiji nije nova tema. Godine 2010, bivši francuski predsednik, izvesni Nicola Sarkozi, koristi tada trenutno predsedavanje Francuske G20, kako bi kritikovao model koji „stavlja deo sveta u zavisnost od američke monetarne politike“. Skoro pedeset godina ranije, francuski ministar finansija Valeri Žiskar Desten osudio je „zapanjujuću privilegiju“ koji je međunarodna upotreba dolara davala Sjedinjenim Državama. Manje od petnaest godina nakon nastanka dolara, neravnoteže u funkcionisanju međunarodnog monetarnog sistema su bile dovoljno očigledne da je 1958. belgijski ekonomista Robert Trifin ukazao na „neposrednu pretnju za američki dolar koji je izgubio svoju pređašnju snagu“. Već 1976. godine, njegov kolega Čarls Kindleberger bio je ubeđen da „je gotovo sa dolarom kao međunarodnom valutom“. Ipak, zelena novčanica i dalje dominira u svetskom ekonomskom sistemu…

SAD su nametnule svoju dominaciju nakon Drugog svetskog rata

Da li danas svedočimo da preživljavanju sada već ritualne kritike, gde je svaka najava propasti osuđena na brže i gore starenje od jednog dobrog vina? Možda ne. Kada ruski predsednik Vladimir Putin predviđa „početak kraja“ za dolar, a bivša brazilskа predsednica Dilma Rousef, sada na čelu Nove razvojne banke BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika). obećava „da će pronaći načine da više ne budemo… zavisni od jedne valute“. oni se izražavaju u kontekstu u kojem je rat u Ukrajini značajno proširio listu optužbi upućenih međunarodnom monetarnom sistemu.

Kao veliki pobednici Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države nametnule su svoju dominaciju svetu nakon tog rata. Ova pax americana počiva, između ostalog, na uspostavljanju monetarnog sistema u kojem dominira dolar, a čije su modalitete organizovali sporazumi iz Breton Vudsa, potpisani u julu 1944. godine. Američka valuta će biti jedina direktno konvertibilna u zlato i igraće ulogu oslonca oko kojeg će biti definisane sve kamatne stope. Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, osnovani da nadgledaju primenu ovih sporazuma, bili su smešteni u Vašingtonu; Sjedinjene Države su imale pravo veta u MMF i moć (neformalnu, ali efektivnu) da postave predsednika Svetske banke.

Uobičajeno je da zadužene zemlje moraju pronaći način da obezbede valute od svojih partnera kako bi isplatile svoje zajmove. Međutim, to ne važi za Sjedinjene Države, koje „se zadužuju besplatno tako što plaćaju svoje dugove, barem delimično, sa dolarima koje mogu emitovati po sopstvenom nahođenju, a ne sa zlatom koje ima stvarnu vrednost i koje se stiče radom“, kako ih je kritikovao francuski predsednik Šarl de Gol na konferenciji za štampu 4. februara 1965. Ova „privilegija“ im omogućava da akumuliraju spoljne deficite, odnosno da troše bez ograničenja.

Međutim, kritike iz Pariza imaju malu težinu, dok Vašington izvlači trostruku korist iz ove situacije. Prvo, Sjedinjene Države lako finansiraju svoje vojne troškove povezane sa Hladnim ratom. Drugo, veštački povećavaju životni standard velikog dela svoje populacije. Na kraju, njihove kompanije mogu na jeftiniji način vršiti direktne investicije u inostranstvu kojim osiguraju svoje uticaj na svetsku ekonomiju. Rezultat: najveća svetska sila je zemlja sa najvišim spoljnim dugom, procenjenim na 24.952 milijarde dolara (23.672 biliona evra) početkom 2023. godine.

Međutim, brzo postaje očigledno da međunarodni monetarni sistem zasnovan na dominaciji dolara, ponekad nazivan „standard dolarne razmene“ – pati od opasne suprotnosti, koju je ekonomista Trifin identifikovao već krajem 1950-ih. Naime, sistem mora da ispuni dve nekompatibilne funkcije. S jedne strane, međunarodni monetarni sistem obavezuje Federalne rezerve Sjedinjenih Država (Fed), centralnu banku SAD, da redovno emituje dolare kako bi pratila rast međunarodne trgovine. Za Sjedinjene Države, ova situacija omogućava očuvanje svog „priviligovanog“ položaja. Međutim, to dovodi do bržeg povećanja broja dolara u opticaju u odnosu na zalihe zlata u Fort Knoksu, što izaziva sumnju stranih zemalja u to da će njihova sredstva u dolarima moći da se konvertuju u plemenite metale. Međunarodni monetarni sistem, naime, počiva na toj sigurnosti, na principu pariteta dolara i zlata. SAD se istovremeno prisiljava da smanji svoje deficite, čak i ako to usporava međunarodnu trgovinu i usporava svetsku ekonomiju.

S obzirom na to da Sjedinjene Države očigledno ne nameravaju da odustanu od mehanizma koji učvrščuje njihovu nadmoć, general de Gol ih sateruje uz zid. Godine 1965. zahteva konverziju dolara, koje Francuska poseduje, u zlato, na šta mu namrgođena Bela kuća daje nadimak GaulleFinger u aluziji na epizodu iz filma o Džejms Bondu iz 1964. godine, Goldfinger. Shvativši da američke zalihe zlata neće moći da podnesu rastuće zahteve za sličnim konverzijama, predsednik Ričard Nikson odlučuje 15. avgusta 1971. godine da obesmisli međunarodni monetarni sistem stvoren u Breton Wudsu: suspenduje konvertibilnost dolara u zlato i time započinje novu fazu plutajućeg kursa valuta. Ova jednostrana odluka Vašingtona ne samo da dovodi do „ponovnog otvaranja vrata velikog monetarnog kazina“, kako je objasnio ekonomista Džejms Galbrajt. već je omogućila postepeni povratak liberalizaciji kretanja kapitala – mehanizmi koje su Breton Vuds sporazumi pokušali da zaustave zbog njihovih razornih efekata u međuratnom periodu.

„Danas su glavni neprijatelj dolara Sjedinjene Države.“

„Sistem sada ima potencijal destabilizacije koji nije viđen od Drugog svetskog rata“, ističe visoki zvaničnik ruskog Ministarstva ekonomije koji je pristao da anonimno razgovara sa nama. I to se dešava u kontekstu gde „ključna valuta ostaje nacionalna valuta, vođena u skladu sa nacionalnim ciljevima”. „Dolar je naša valuta, ali vaš problem“, navodno je odgovorio Džon Konali, sekretar za trezor, evropskim diplomatama zabrinutim zbog odluke predsednika Niksona 1971. godine. U tom smislu, ništa se nije promenilo. Suočena s inflatornim izazovima, Federalna rezerva od marta 2022. godine povećava svoje kamatne stope zbog unutrašnjih briga. Ova nacionalna politika, prema rečima Dilme Rusef, „povećava verovatnoću smanjenja izgleda za rast i povećava verovatnoću recesije“ u ostatku sveta…

Do sada, nema ništa novo u kritikama upućenim dolaru. Međutim, rat u Ukrajini je nedavno istakao drugi problem u svetskom monetarnom sistemu: Vašington koristi dvostruki status dolara – nacionalne valute i ključne svetske valute – kako bi nametnuo sankcije privatnim ili nacionalnim ekonomskim akterima koje smatra neprijateljskim. Ili, kako se često od 2022. godine, govori „pretvaranje dolara u oružje”.

Spisak represivnih mera američkog Ministarstva finansija, od kojih prve datiraju iz vremena pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, sadrži 2206 stranica, više od 12.000 imena i obuhvata 22 zemlje. Prema Kristoferu Sabatiniju iz britanskog think-tanka Chatham House, „tako je više od četvrtine svetske ekonomije podložno nekom obliku sankcija“. Upotreba ovakvih mera ubrzala se tokom poslednje decenije, dok su „uzastopni američki predsednici birali strategiju koja se smatrala jeftinom u smislu napora i ljudskih žrtava za rešavanje svojih problema u međunarodnoj politici“, analizira Financial Times. Međutim, dolar, uz privilegije lako dostupnog zaduživanja i monetarne prisile, dodaje i ekstrateritorijalnu moć: zahvaljujući dolaru, Vašington može nametnuti svoje odluke svim akterima koji žele da koristite ovu valutu. Francuska banka BNP Paribas kažnjena je 2015. godine rekordnom kaznom od 8,9 milijardi dolara zbog kršenja američkog embarga na Kubu, Sudan i Iran. Većina operacija ove banke sa ove tri „neprijateljske“ zemlje, izvan njihove teritorije, bile su denominirane u dolarima i zbog toga su morale proći kroz sistem za kliring smešten u Sjedinjenim Državama, čime su (…)

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.