Da li razumete štitastu žlezdu?

    0

    Obeležavanje Međunarodne nedelje štitaste žlezde

    Ponekad lekari govore suviše stručno i nerazumljivo za pacijente kada opisuju probleme sa štitastom žlezdom.  Dobra komunikacija i razumevanje između lekara i pacijenata je od velike važnosti i vodi ka boljem ishodu lečenja. „Da li razumete štitastu žlezdu?“ naziv je ovogodišnje svetske kampanje kojom se obeležava Međunarodna nedelja štitaste žlezde u celom svetu od  22. do 28. maja, a koja se u Srbiji sprovodi u organizaciji Srpskog tiroidnog društva, uz podršku kompanije Merck i udruženja pacijenata „Krila u nama“ kako bi najširoj javnosti ukazali na poteškoće sa kojima se suočavaju pacijenti i zdravstveni radnici i da im pomogne da bolje razumeju jedni druge.

    „Svaki deseti građanin Srbije ima neki problem sa radom štitatste žlezde, a još mnogo njih ima problem koji nije dijagnostikovan. Zato je važno podići svest kod ljudi na koje simptome da obrate pažnju i na vreme se obrate lekaru.“ izjavio je prof. dr Miloš Žarković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

    “Dobra komunikacija između Vas i Vašeg lekara je od vitalnog značaja. Kada je komunikacija dobra, pacijenti i njihovi lekari su u stanju da poštuju jedni druge, dele osećanja, vode otvorene i iskrene diskusije i dogovore se o pravim ciljevima lečenja i nege. Kao rezultat toga, studije su pokazale da dobra komunikacija dovodi do boljih ishoda lečenja“, izjavila je prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

    “Procenjuje se da je preko 1,6 milijardi ljudi u riziku od poremećaja štitaste žlezde, a da je preko 120 miliona ljudi bez dijagnoze, sa simptomima kao što umor, gojaznost i depresija. Simptomi poremećaja rada štitaste žlezde, jednog od najčešćih oboljenja u svetu, često se javljuju zamaskirani, a da ih nismo ni svesni. Nelečeni problemi sa štitatstom žlezdom mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su problemi sa srcem, mentalnim zdravljem i neplodnošću.” Izjavila je prof. dr Jasmina Ćirić, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

    Pojačana aktivnost štitaste žlezde je 10 puta češća kod žena nego kod muškaraca. Najčešće je prisutna kod ljudi starosne dobi između 20 i 40 godina, mada se može pojaviti i u bilo kom drugom životnom dobu. Hipertireoidizam je previše aktivna štitasta žlezda i nastaje kada se u krvotok izluči previše hormona štitaste žlezde, što dovodi do ubrzanog metabolizma u telu. Ključni simptomi mogu da budu: gubitak težine, anksioznost i povećano znojenje. Hipotireoidizam je suprotno stanje od hipertireoidizma – ime koje se daje nedovoljno aktivnoj štitastoj žlezdi. To znači da štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, što dovodi do usporavanja metabolizma, a ključni simptomi mogu biti: umor, gojaznost i depresija. Grejvsova bolest je najčešći uzrok hipertireoidizma, ona čini više od 70% pacijenata sa hipertireozom. To je autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem greškom napada štitastu žlezdu, uzrokujući njen rast i njenu preveliku aktivnost. Ljudi sa Gravesovom bolešću obično imaju primetno istaknute ili ispupčene oči, zbog podizanja očnih kapaka. Neki pacijenti imaju otečen prednji deo vrata zbog uvećane štitaste žlezde, poznatiji kao ’’gušavost’’. Veličina varira od osobe do osobe i u većini slučajeva ne izaziva nikakve simptome . Kod ozbiljnih slučajeva, simptomi mogu da ukuljučuju kašalj, stezanje u grlu, promuklost i teškoće sa gutanjem ili disanjem . U većini slučajeva gušavost nije kancerogena, ali u 1 od 20 slučajeva, može biti znak raka štitaste žlezde.