Pre deset godina u Davosu održan je panel na kojem je učestvovao Dr. Aki Hintsa, ortoped i hirurg traumatolog koji je radio sa vozačima Formule 1 na unapređenju zdravlja mozga i performansi. Sarađivao je i sa dr Tomijem Vudom, neuronaučnikom čija nova knjiga The Stimulated Mind izlazi ovog meseca. Od tada se mnogo promenilo po pitanju razumevanja zdravlja mozga.
U protekloj deceniji, tema zdravlja mozga prešla je iz akademskih časopisa poput JAMA u širu javnost – kroz popularne knjige i podkaste koji okupljaju milione slušalaca.
Ranije su se ove teme uglavnom odnosile na kognitivni pad, demenciju i Alchajmerovu bolest. Danas se zdravlje mozga posmatra kao kontinuum koji traje tokom čitavog života – od svakodnevnog mentalnog blagostanja i kognitivnih performansi do dugoročnog upravljanja neurodegenerativnim bolestima, piše magazin Tajm.
Savremena istraživanja sve jasnije pokazuju da je najmoćniji alat za očuvanje zdravlja mozga u svim životnim fazama – svakodnevni stil života.
Potreba za napretkom u ovoj oblasti je ogromna. Više od tri milijarde ljudi širom sveta živi sa nekim neurološkim poremećajem, što ih čini vodećim uzrokom invaliditeta na globalnom nivou. Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da zdravlje mozga predstavlja sledeću veliku granicu medicine.
Uticaj svakodnevnih navika
Očekuje se da će u narednim godinama biti razvijeni novi lekovi za zdravlje mozga. Ukoliko se pokažu efikasnim, njihova dostupnost biće od velikog značaja. Međutim, to je samo jedan vid inovacije – takozvana „de novo“ inovacija, odnosno razvoj potpuno novih rešenja.
Drugi pristup, poznat kao „sintetička inovacija“, podrazumeva primenu postojećih naučnih saznanja na nove načine. Upravo taj pristup može doneti značajne rezultate već sada.
Primena znanja o uticaju ishrane, fizičke aktivnosti, sna, stresa i društvenih odnosa na mozak može imati dubok efekat na ukupno zdravlje.
Kako navodi dr Tomi Vud u knjizi The Stimulated Mind, malo je verovatno da će se uskoro pojaviti „čudesni lek za mozak“, ali se značajni pomaci mogu postići ulaganjem vremena u navike koje podržavaju zdravlje.
I dalje je prisutan mit da su Alchajmerova bolest i kognitivni pad neizbežni. Međutim, dr Džon Rendolf, autor knjige The Brain Health Book, naglašava da poremećaji pamćenja nisu tipičan deo starenja kod većine ljudi. Naprotiv, mozak zadržava sposobnost rasta i prilagođavanja tokom celog života.
Ključ tog procesa je neuroplastičnost – sposobnost mozga da menja svoju strukturu i funkciju kao odgovor na iskustva i okruženje. Iako se ranije verovalo da je ova sposobnost ograničena na detinjstvo, danas je jasno da traje tokom celog životnog veka. Kako ističe dr Sanjaj Gupta, mozak može biti kontinuirano unapređivan bez obzira na godine.
Iako su ljudi svesni značaja zdravih navika, često ne razumeju koliko su one zaista moćne niti odakle da počnu.
Hrana, kretanje, san, stres i društvene veze
Zdrava ishrana ima direktan uticaj na zdravlje mozga. Dr Eni Fen ističe da mozak, iako čini svega 2% telesne mase, troši oko 20% ukupne energije organizma.
Postoji i dvosmerna veza između creva i mozga, poznata kao osovina creva–mozak. Sa više od 100 miliona neurona, creva se često nazivaju „drugim mozgom“, što dodatno naglašava značaj ishrane.
Genetski faktor APoE4 predstavlja jedan od najjačih faktora rizika za Alchajmerovu bolest, ali d Majid Fotuhi ističe da fizička aktivnost može značajno ublažiti taj rizik. Čak i lagane aktivnosti poput istezanja i vežbi ravnoteže mogu usporiti kognitivno opadanje.
San igra ključnu ulogu u zdravlju mozga. Tokom sna aktivira se sistem za „čišćenje“ mozga, koji uklanja štetne proteine povezane sa neurodegenerativnim bolestima.
Hronični stres i anksioznost imaju negativan uticaj na mozak. Hormon kortizol, koji se luči tokom stresnih situacija, dugoročno može oštetiti neurone i smanjiti zapreminu delova mozga odgovornih za pamćenje i donošenje odluka.
Ipak, postoje efikasni načini za smanjenje stresa, uključujući meditaciju, vežbe disanja, boravak u prirodi i kratke pauze tokom dana.
Društvena povezanost predstavlja još jedan važan faktor. Dr Ben Rejn naglašava da je izolacija štetna za zdravlje mozga. Ljudi su evolucijski usmereni ka povezivanju, a socijalna izolacija povezana je sa povećanim rizikom od demencije.
Sve ove navike su međusobno povezane – kvalitetan san, manji stres, veća društvena aktivnost i fizička aktivnost međusobno se podstiču.
Zdravlje mozga se sve više prepoznaje kao sledeća velika granica medicine. Ipak, napredak ne zavisi isključivo od novih lekova.
Najvažniji alati već postoje i dostupni su svima: zdrave svakodnevne navike. Čak i male promene u načinu života mogu imati značajan uticaj na zdravlje mozga – kako danas, tako i u budućnosti.
Tagovi
