Da li je zagađenje vazduha zaista povezano sa porastom kriminala?

0
Foto Profimedia

U budućnosti, najverovatnije će policija i jedinice za prevenciju kriminala meriti nivo zagađenosti vazduha u njihovim gradovima i rasporediti službenike tamo gde je ona najveća određenog dana.

Ovo može da zvuči kao neka teorija zavere iz naučno-fantastičnog filma, ali najnovija istraživanja nagoveštavaju da bi to mogla da bude dobra i prihvaćena praksa, piše BBC.

Zašto će se baš policija baviti ovim, zapitećete se svi. Pa, mnoge studije su pokazale da je zagađenje vazduha povezano sa slabijim rasuđivanjem, problemima sa mentalnim zdravljem, slabijim učinkom u školi, i, možda, ono što je najgore kada se radi o celokupnom društvu, porastom broja kriminalnih slučajeva.

Posebno je zastrašujuće da trenutno više od polovine svetske populacije živi u urbanim područjima, a više nego ikad ljudi putuju u prenaseljene gradove i oblasti, koje su u veoma velikoj meri zagađene.

Još 2011. je Sefi Rot, istraživač iz Londonske ekonomske škole ukazao na mnoge posledice zagađenja vazduha po zdravlje ljudi, povećan broj prijema u bolnicu i smrtnost. No, pomislio je tada, da bi zagađenje moglo da utiče i na naše kognitivne sposobnosti. U tu svrhu sproveo je istraživanje u studentskom ispitnom roku, kada je merio koliko je zagađenje bilo u tim danima.

Svi ostali parametri, kojima su studenti i inače bili izloženi, ostali su isti: ispiti za studente istog/sličnog nivoa obrazovanja, na istom mestu i na isti način sprovedeni kao i ranije. I, ispostavilo se da su studenti postizali najgore rezultate u danima kada je zagađenje bilo najgore, i obrnuto. Kako bi utvrdio da li su ti rezultati nešto na šta može da se osloni, Rot je odlučio da istraživanje vrši još 10 godina, tj. do 2021.

Još jedna studija iz 2016, koja se bazirala na Rotovim rezultatima, potvrdila je da zagađenje utiče na manju produktivnost. No, ono što je još zanimljivije za ovaj tekst, Rot je sa svojim timom prošle godine analizirao izveštaje o krivičnim delima iz 600 londonskih izbornih jedinica, i zaključio da je u najzagađenijim danima bio zabeležen povišen broj sitnih kriminalnih dela, i u siromašnijim i u bogatijim delovima grada.

Kao deo iste studije, on je upoređivao posebne oblasti tokom određenog vremena, kao i stupanj zagađenja u njima. Oblak zagađenog vazduha kretao se kako je vetar duvao, i, tako, naravno, stizao u različite delove grada, bez obzira da li su spadali u bogatije ili siromašnije.

“Prosto smo pratili taj oblak svakodnevno i posmatrali kako će se kretati stupanj kriminala u oblastima u koje je dopreo… I, otkrili smo da je, gde god je oblak stigao, stopa kriminala bila viša”, pojasnio je Rot.

Ono što je bitno naglasiti je da čak i osrednje zagađenje izaziva promene u ponašanju ljudi.

“Otkrili smo da su povišeni stupnjevi kriminala prisutni i na nivoima zagađenja koji su prilično ispod trenutnih regulatorskih standarda”, dodao je on.

Preciznije rečeno, nivoi koje, na primer, Američka agencija za zaštitu životne sredine ocenjuje kao “dobre”, mogu se sa sigurnošću povezati sa višom stopom kriminala.

Mada Rotova studija nije ukazala na bitniju povezanost zagađenja sa teškim krivičnim delima, poput ubistava i silovanja, druga studija iz 2018. godine nagovestila je njihovu povezanost.

Istraživanje, koje je predvodio Džekson Lu sa MIT-a, ispitalo je podatke sakupljane devet godina, obuhvativši više od 9.000 gradova SAD. Utvrdili su da prema podacima o nivou zagađenja može da se predvidi “šest najgorih kategorija zločina”, među kojima su ubistvo, silovanje, pljačka, krađa automobila i oružani napad.

Dodatni dokazi proističu iz studije “ponašanje delinkvenata” (uključujući prevare, izbegavanje obaveza, krađe, vandalizam i konzumaciju narkotika), sprovedene na više od 680 adolescenata.

Dajana Junan i njen tim sa Univerziteta Južna Kalifornija, posebno su, i to 12 godina, proučavali uticaj na adolescente sitnih čestica PM2.5, 30 puta manjih od veličine ljudske dlake, koje mogu izazvati astmu, upalu i opstrukciju pluća, pa čak i rak. Još jednom se potvrdilo da je u područjima u kojima je bio povišen nivo ovih čestica bio veći broj adolescentskih prekršaja.

Kako ne bi došlo do “uobičajenih” optužbi o “natezanju” rezultata, tim Junanove je uzeo u obzir i obrazovanje roditelja, imovinski status, mesto stanovanja, i brojne druge faktore, i ispostavilo se da oni nisu imali nikakav uticaj na rezultat studije. Odnosno, bez obzira na sve njih, izloženost PM2.5 se pokazao kao jedini dokazivi faktor problematičnog ponašanja adolescenata.

Naravno, da su u tom smislu iznikli i drugi zaključci koji se baziraju na psihološkim tumačenjima da je ponašanje tokom adolescentskog perioda često nagoveštaj toga kako će se te ličnosti ponašati kao odrasli.

Psiholozi ukazuju da su delinkventne osobe sklonije da imaju loš uspeh u školi, da se kasnije teže zaposle i podložnije su bolestima zavisnosti. To sve ukazuje da blagovremena intervencija u najranijem dobu mora da bude prioritet. Odnosno, ako i izloženost zagađenju može da ukaže na ugrožene individue, onda to svakako treba iskoristiti u njihovom prepoznavanju i ukazati im pomoć u ključnom trenutku.

E, sad, posebno je pitanje na koje sve načine izloženost zagađenom vazduhu može da utiče na naš moralni sistem. Džekson Lu sa MIT-a, na primer, ukazuje da izloženost zagađenju može da utiče na stvaranje negativnih misli kod ljudi.

Naravno, da istraživači ne mogu da fizički izlože ljude zagađenom vazduhu i posmatraju njihove reakcije, jer to nije etički. Ali, zato je, Lu ispitanicima iz SAD i Indije, pokazao slike posebno zagađenih gradova, tražeći od njih da zamisle da žive u njima.

“Pružili smo im psihološko iskustvo efekata zagađenja…. i potom ih zamolili da zamisle da žive u takvim gradovima, i kako bi se osećali i živeli u takvom okruženju, kako bi im pružili psihološko iskustvo zagađenosti naspram života u zdravom okruženju”, rekao je Lu.

On i njegov tim su utvrdili da su učesnici istraživanja postali anksiozniji i više okrenuti sebi, što psiholozi tumače kao dva pokazatelja koji mogu da utiču na povećanje agresivnog i neodgovornog ponašanja.

“Kao jedan od mehanizama samoodbrane, svi znamo da je verovatnije da kada smo uznemireni zveknemo nekog posred lica, nego kada smo smireni. Tako da, kada se radi o nivou uznemirenosti ljudi, zagađenje vazduha može da ima veoma štetan efekat”, rekao je Lu.

Dalji eksperimenti su pokazali da su učesnici izloženi “uslovima zagađenja” bili skloniji da varaju u obavljanju zadataka, kao i da precenjuju svoj nastup kako bi dobili nagradu.

No, treba imati u vidu da su ovakva istraživanja samo početak, i da mnoge supstance u vazduhu koje svakodnevno udišemo, a i ne primećujemo ih, mogu uticati na naš mozak. Na primer, udisanje zagađenog vazduha, utiče na nivo kiseonika koji ulazi u naše telo, i samim tim na nivo “dobrog vazduha” koji dopire do našeg mozga.

Takođe, zagađeni vazduh može nam iritirati nos, grlo, izazvati glavobolju, što sve može da smanji nivo naše koncentracije. Ne treba zanemariti ni činjenicu da izloženost nekim zagađivačima može da izazove upalu mozga, ošteti njegovu strukturu i neuronske veze.

“Zagađivači vazduha mogu da oštete prednji deo moždane kore, oblasti važne za kontrolisanje naših impulsa, samokontrole i izvršnih funkcija”, pojašnjava Junan.

Ali, nije samo porast kriminala nešto što može da proistekne iz izloženosti zagađenju, već i ozbiljno pogoršanje mentalnog zdravlja. Jedna studija iz marta ove godine pokazala je da su tinejdžeri, izloženi otrovnom, zagađenom vazduhu, pod većim rizikom od psihotičnog ponašanja, kao što su čujenje glasova ili paranoja.

A još jedan od zanimljivih nalaza ovog istraživanja je da je dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu u bliskoj vezi sa demencijom. Svakako, sva ova istraživanja pokušavaju da ukažu koliko je važno da postanemo svesniji uticaja zagađenja na naše zdravlje, u svakom smislu.