Letnji izbori su i veliki test za vladajuću skalameriju. Podrazumeva se da su za lojalističku avangardu izbori sudbinski bitniji od godišnjih odmora – „jer iza je samo Srbija“ – ali koliku će moć ubeđivanja Vučić i lojalisti imati po dubini onoga što su komunisti zvali „baza“? Na testu lojalnosti je i 650.000 zaposlenih u javnom sektoru i preko milion penzionera. Budu li pristalice opozicije u kritičnom broju bili na godišnjim, a pristalice vlasti ostanu da glasaju, hoće li to značiti da se vidi ko više voli Srbiju? I ko je ostao iz uverenja da glasa, a ko je morao da ostane. A ni leto nije isto. Više je ljudi na godišnjim odmorima u drugoj polovini jula i u avgustu nego oko Vidovdana.
Ako Vučićev pristalica odmor stavi ispred sudbinskih izbora, to bi moglo da se protumači i kao akt izdaje nacionalnih interesa. Jer zamislite da „ustaše“ masovno izađu na izbore, a podbaci „narod koji ne da svoju državu“. Koliko bi zaposlenih u javnom sektoru moglo (smelo) da se ogluši o Vučićev poziv da se na biračkim mestima brani Srbija? Da li „siguran glas“ u policijsko-penzionerskoj državi sme da ode na odmor umesto na glasanje? I šta kad bi ga zvali iz kol-centra i pitali zašto još nije glasao? Da li verujete da bi pristalica vlasti mogao da bude revoltiran zahtevom da rebukira godišnji odmor pa da iz protesta glasa za studentsko-opozicione opcije, ili da bojkotuje izbore? Bude li letnjih izbora, izlaznost će i odrediti kome je više stalo do sudbine – i državne i lične (ako ste zaposleni, naročito ako niste zastalno).
I da li je sve baš toliko očajno u državi kad su godišnji odmori glavna kalkulacija za izbore. Vučić kaže da su se građani navikli na godišnje odmore. To i jeste jedan segment ocene kvaliteta života. Po nekoj logici, naprednjaci imaju valjda više para pa bi i više trebalo da putuju. Što je varljivo. Uprkos „novoj klasi“ (formirana Vučićeva superelita), istraživanja Demostata pokazuju da za vlast više glasa niža srednja klasa i neobrazovaniji slojevi.
Jeste li primetili kako se s vremenom vrednosno neutralna reč – „scenario“ izvitoperila pa je postala negativna, zaverenička? Ipak, oko slučaja britanskih letnjih izbora iz 2024. nije se govorilo o „scenariju“. Valjda se podrazumeva da su britanski izbori regularni. I nije se menjala autokratija ili stabilokratija. Ali kad su stabilokratije ugrožene, onda je „scenario“ obavezan. Na primer, makedonski ili crnogorski. Iako je i u stabilokratijama u tim državama stanje demokratije i izbornog procesa bilo bolje nego u Srbiji. Kao i karakteri lične vlasti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 30. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
